Logo

Mi smo tim specijalističke ordinacije iz oblasti neuropsihijatrije sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom u radu sa osobama sa psihološkim i neurološkim problemima.

+ 381 (0)69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com
Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš

Скорашњи чланци

Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h

Subota 8-15h

+381 69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com

Patrisa Lumumbe 26

18000 Niš

Zapratite nas

Zakažite pregled

Agorafobija

Agorafobija

Agorafobija

Agorafobija predstavlja vrstu anksioznog poremećaja. Naziv potiče od grčkih reči “agora” što znači “trg” i “phobia” tj. strah, tako da u bukvalnom prevodu znači “strah od trgova”. Zbog toga je u početku tumačena kao strah od otvorenog prostora, da bi vremenom dobila šire značenje.

Danas se ovaj poremećaj definiše kao iracionalan, fobični strah koji se javlja kada se osoba nađe na mestima za koje procenjuje da bi bekstvo bilo nemoguće ili otežano ili u kojima pomoć ne bi došla u dogledno vreme. Široki trgovi i ulice, javni prevoz, liftovi, tržni centri, bioskopi, pozorišta, sportske hale i drugi javni prostori sa mnogo ljudi samo su neka od mesta koja mogu da izazovu simptome agorafobije.

Prema statističkim podacima od ovog poremećaja pati oko 1,7 odsto odraslog stanovništva, pri čemu se kod žena javlja 2 puta češće. Skoro 40 odsto registrovanih slučajeva spada u teže oblike koji mogu da dovedu do onemogućavanja normalnog funkcionisanja.

 Zašto nastaje agorafobija?

Tačan uzrok nije poznat, te se smatra da je kombinacija genetskih predispozicija, životne sredine, ali i psiholoških odlika osobe.

Agorafobija

Genetika igra važnu ulogu. Čak 61 odsto osoba koje pate od ovog problema imaju prethodno zabeleženi slučaj u porodici, što agorafobiju čini fobijom sa najvišim stepenom naslednosti. Ipak, češće je izazvana traumatičnim iskustvom, pre svega fizičkim ili seksualnim zlostavljanjem. Depresija i drugi anksiozni poremećaji, kao što su generalizovana anksioznost i opsesivno kompulzivni poremećaj, se svrstavaju u uzročnike. Mada i druge fobije, naročito klaustrofobija i socijalna fobija, mogu da dovedu do ove vrste straha.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci je još jedan od faktora rizika za razvoj.

Loši porodični odnosi, odnosno snažno kritikovanje i zanemarivanje od strane roditelja, predstavlja osnovu agorafobije u kasnijim godinama, jer ove osobe nisu naučile kako da izražavaju ljutnju, nezadovoljstvo, sopstvene stavove i želje.

Koji su simptomi agorafobije?

Agorafobija je kompleksni poremećaj sa mnogo simptoma. Prvi se javlja u 20-im godina. Osim straha od boravka na mestima iz kojih bi bilo teško pobeći ili dobiti pravovremenu pomoć, to su strah od izlaska iz svog doma na duži vremenski period, strah od gubitka kontrole na javnom mestu, strah od razdvajanja od drugih, koji se obično ispoljava ukoliko neki član porodice privremeno napušta dom. Prate ih visok stepen uznemirenosti i osećanje bespomoćnosti.

Osobe koje pate od agorafobije često doživljavaju napade panike kada se nađu u neprijatnoj situaciji. Zbog toga ovaj poremećaj karakteriše niz fizičkih tegoba – bol u grudima, ubrzan rad srca, kratak dah. Zatim vrtoglavica, osećaj gušenja, prekomerno znojenje, mučnina, dijareja…

Kako se leči agorafobija?

Da bi agorafobija mogla da se dijagnostifikuje simptomi moraju biti prisutni najmanje 6 meseci. Tek nakon toga se sprovodi lečenje koje je kombinacija više metoda.

Anksiolitici i antidepresivi su lekovi koji se koriste za ublažavanje simptoma. Ipak, glavni deo tretmana čini psihoterapija.

Kognitivna bihejvioralna terapija pomoći će vam da shvatite “iskrivljena” osećanja i stavove povezane sa poremećajem. Istovremeno vas uči kako da se ponašate u stresnim situacijama, umesto da ih izbegavate. Time ćete uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganja je još jedan pristup koji se primenjuje u lečenju agorafobije. Kod nje se lagano izlažete situacijama ili mestima kojih se bojite kako biste postepeno smanjivali strah.

Agorafobija

Ako ste primetili i najmanji znak agorafobije nemojte se stideti da potražite stručnu pomoć. Psihijatrijska ordinacija Niš, MM ima tim iskusnih psihijatara, psihologa i psihoterapeuta sa višegodišnjim iskustvom u lečenju svih vrsta anksioznih poremećaja.

Za pacijente koji nisu u mogućnosti lično da dođu možemo organizovati savetovanje putem vibera ili skype-a.

 

 

 

 

 

Nema komentara

Žao nam je, obrazac za komentarisanje je trenutno zatvoren.

Tel: +381 69 12 98 136; +381 18 276 943