Aspergerov sindrom nije bolest, već neurobiološki poremećaj iz autističkog spektra. U pitanju je kompleksni poremećaj koji karakteriše drugačije funkcionisanje u odnosu na druge osobe. Zbog toga se naziva i neuroatipičnošću.
Problem je prvi opisao 1944. godine Hans Asperger, po kome je poremećaj dobio ime. Ovaj bečki pedijatar je primetio da četvorici dečaka normalnog psihofizičkog razvoja nedostaju veštine neverbalne komunikacije. Nisu pokazivali ni empatiju i bili su fizički nespretni tako da je njihovo ponašanje podsećalo na autizam. Na osnovu ovih pokazatelja svoje je otkriće nazvao “autističkom psihopatijom” i objavio ga u nemačkom časopisu.
Kako je članak nastao za vreme Drugog svetskog rata Aspergerovo zapažanje nije naišlo na interesovanje naučnika. Tek 3 decenije kasnije privukao je pažnju širih krugova zahvaljujući engleskoj lekarki Lorni Wing. Da bi krajem 20. veka Uta Frith prevela Aspergerov rad na engleski jezik, što je doprinelo da se ovaj poremećaj posmatra zasebno i svrsta u zvaničnu DSM klasifikaciju.
Zašto se javlja Aspergerov sindrom?
Iako je Asperger smatrao da se poremećaj može javiti kod svih nivoa inteligencije, uključujući i one s mentalnom retardacijom, novija istraživanja pokazala da od njega oboljevaju samo deca sa normalnom ili visokom inteligencijom.
Međutim, tačan uzrok nastanka nije utvrđen. Na osnovu studije, koje su sproveli američki i britanski stručnjaci, utvrđena je genetska predispozicija za Aspergerov sindrom. Što znači da postoji veći rizik od razvoja kod osoba čiji članovi porodice imaju slične simptome, ali slabije izražene. Ipak, gen koji dovodi do ovog poremećaja nije otkriven, te jedna grupa naučnika ističe da je reč, zapravo, o genetskim varijacijama koje pojedine osobe čine podložnijim za nastanak sindroma. Takođe, one određuju težinu simptoma.
Pored genetike ne treba zapostaviti ni spoljašnje faktore. Naročito one kojima je dete izloženo tokom trudnoće.
Po čemu se osobe s Aspergerovim sindromom razlikuju od ostalih?
Aspergerov sindrom je moguće uočiti još u ranim detinjstvu, ali se obično dijagnostifikuje u kasnijim godinama.
Jasni znak jeste nemogućnost deteta da uspostavi kontakt očima koje se tumači nerazumevanjem značaja gledanja u oči pri komunikaciji. Mada pojedini stručnjaci nemogućnost povezuju sa nedostatkom samopouzdanja koja je svojstvena ovoj deci.
Bez obzira što deluju zatvoreno i odsutno, “Aspergeri” su prilično osetljive osobe. Razlog za to leži u činjenici da njihov mozak obrađuje mnogo veću količinu informacija iz spoljašnje sredine. Samim tim reaguju na drugačiji, netipični način. Često se drže ustaljene dnevne rutine, gde svaka promena u dobro poznatim aktivnostima može da izazove burne reakcije.
Govor se razvija bez kašnjenja, dok su čula izraženija, te jače osećaju miris, ukus i dodir.
Aspergerov sindrom se manifestuje i problemima u sklapanju prijateljstva. Zbog smanjenjih veština komunikacije, ali i smanjene empatije teško održavaju kontakt. Naime, deca sa ovim poremećajem mogu da nauče kako da reaguje u određenim međuljudskim odnosima, ali ne znači da će ih razumeti. Problem dodatno otežava i abnormalna neverbalna komunikacija poput čudnih izraza lica, neprirodnih poza i ponavljanja pokreta.
Karakteristično je i da su izrazito talentovani, da imaju izuzetnu memoriju, ali suženu sferu zanimanja.
Koja je najbolja terapija za Aspergerov sindrom?
Nažalost, potpuno izlečenje nije moguće. Svakako, uz ranu dijagnostiku i pravu terapiju obezbeđen je normalni život osoba sa Aspergerovim sindromom.
Glavnu ulogu ima rad sa defektologom, a veliki uspeh je pokazala i kognitivno bihejvioralna terapija koja je posebno prilagođena svakom detetu, tj. akcenat je stavljen na njegove individualne potrebame. Zatim, na učenju kako da prevaziđu stereotipne radnje i sagledavaju stvari iz ugla drugih.
S obzirom da postoji problem u komunikaciji primenjuje se i trening socijalnih veština, kao i govorno jezička terapija za poboljšanje izražavanja. Dok za mališane kod kojih su izraženi nekordinisani motorni pokreti obavezne su vežbe za finu i grubu motoriku.
Medikamenti se uključuju samo u slučaju da se javi depresija ili anksioznost.
Aspergerov sindrom se može odraziti na sve segmente života, zato ga ne smete zanemariti. Ukoliko ste primetili netipično ponašanje kod svog mališana zakažite pregled u psiho centru MM. Naš tim čine dečiji i klinički psiholozi, defektolozi, psihijatri, pedagozi i logopedi sa višegodišnjim iskustvom u radu sa različitim poremećajima kod dece.
