Borba sa depresijom nije nimalo laka. Ona zahteva vreme i trud ne samo osobe koja pati od nje, već čitave porodice.
“U depresiji sam”, “Nemam volje ni za šta”, “Ovo vreme je depresivno ”, samo su neke od rečenica koje ljudi često upotrebljavaju. Čini se da se reč depresija odomaćila u našem rečniku, te je mnogi koriste za opisivanje trenutne faze u životu. Ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom dobro znaju da nisu svaka tuga i bezvolja depresija. Zapravo, sasvim je normalno da se u pojedinim periodima života tako osećamo.
Međutim, depresija je mnogo više od kratkorajne melanholije. U pitanju je ozbiljna bolest koja okupira svaki deo našeg života onemogućavajući normalno funkcionisanje. Ona ne pogađa samo pojedinca, već i sve članove porodice, tako da je borba sa depresijom zapravo borba cele porodice!
Važno je znati da ne možete vi da lečite i izlečite svog partnera, ali mu možete pomoći da pomoć zatraži na vreme.
Nažalost, borba sa depresijom se neretko završava smrtnim ishodom, te se procenjuje da će u narednoj deceniji ona biti najveći uzročnik morbiditeta u svetu. Upravo zato su pravovremena pomoć, podrška i razumevanje partnera u procesu lečenje od krucijalne važnosti.
Depresija nije nečiji izbor
Nerazumevanje okoline nije redak slučaj. „Praviš problem ni oko čega“, „Proći će, samo misli pozitivno“, „Sam si kriv“. Ove i slične rečenice pojedini depresivni ljudi čuju od svojin najbližih. Ne samo da im neće pomoći, već mogu dodatno pogoršati situaciju.
Imajte u vidu da niko ne želi, niti je sam odlučio da bude depresivan. Baš kao i druge bolesti nešto ju je pokrenulo. Glavni okidači su stresne siuacije, poput gubitka drage osobe, zlostavljanja, konflikata u porodici i na poslu…
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Utvrđeno je da postojanje istorije bolesti povećava šansu da se razvije i u narednim generacijama u porodici. Mada ne treba zanemariti ni karakter same ličnosti. Perfekcionisti i izrazito samokritične osobe spadaju u rizičnu grupu.
Depresija se povezuje sa pojedinim bolestima, kao što su Adisonova, dijabetes, Kušingov sindrom, lupus, a može je izazvati i samo suočavanje sa vešću o neizelečivom oboljenju. U faktore spadaju i tenzione glavobolje koje stvaraju nesanicu i anksioznost, vodeći ka depresiji.
Alkoholizam i narkomanija imaju uzročno-posledični odnos sa depresijom.
Pre nego što stanete “rame uz rame” sa svojim partnerom i odlučite da ćete se zajednički boriti važno je da se potpuno informišete o ovoj bolesti, a zatim da budete tu za njega i u dobrim i lošim danima. Potrudite se da ga razumete i dajte mu do znanja da u ovoj borbi nije sam!
Depresija menja naše ponašanje
Depresivno stanje se obično opisuje kao iznenadni osećaj tuge koji se iznova vraća. Prate ga postepeno povlačenje u sebe, da bi vremenom nastupio potpuni gubitak interesovanja, čak i za stvari koje su nas nekada činile srećnim. Zamenjuju ih mračne i negativne misli, kao i sumnja u mogućnost boljeg života.
Prisutan je gubitak energije, pad koncentracije i problemi sa spavanjem, što se negativno odražava na ispunjavanje školskih i poslovnih obaveza.
S obzirom da se svrstava u poremećaje raspoloženja, depresija može da dovede do drastične promene ponašanja. Nekada mirne i ljubazne osobe postaju razdražljive, netrpeljive, pa i impulsivne. Ovakvo ponašenje ostavlja posledice na partnerske odnose. Usled nemogućnosti i neznanja kako da pomognu voljenoj osobi, mnogi brakovi se završavaju razvodom.
Borba sa depresijom nije svakog dana ista. Iako vlada uverenje da depresivna osoba stalno prolazi kroz teške trenutke, zapravo dobri i loši dani se smanjuju. I dok se u pojedinim čini da sve držimo pod kontrolom, pa smo spremni i da se družimo sa prijateljima, drugim danima zanemirajemo sve kućne poslova, uključujući i brigu o ličnoj higijeni i ishrani.
To je dugo putovanje, koje zahteva trud i vreme. Pored odgovarajućeg psihijatra i psihoterapeuta potrudite se da svom partneru obezbedite stabilno i sigurno porodično okruženje.
Pokažite partneru da razumete kako se oseća i malim koracima idite napred. Pokušajte da ga ohrabrite rečima: “Tu sam za tebe”, “Zajedno ćemo pregurati ovo”, “Važana si mi i vredan”….nemojte minimalizovati problem, jer ćete tako naneti više štete i vratiti se korak unazad.
Borba sa depresijom je borba i sa fizičkim tegobama
Depresija nije samo mentalna, već i fizička bolest. Umor, malaksalost, bolovi u mišićima, grudima i leđima, česte glavobolje, vrtoglavice i gubitak svesti karakteristične su tegobe od kojih pate depresivne osobe. Na udaru je i digestivni sistem, te se javljaju problemi sa varenjem, dijareja i ostali simptomi koji podsećaju na stomačni virus. Promene na koži, opadanje kose, kao i oscilacije u kilaži mogu da budu znaci depresije.
Pokušajte sa partnerom da pronađete neke dnevne rutine kojih ćete se pridržavati kada mu nije čak ni do ustajanja iz kreveta. Neka to budu relaksirajuće šetnje, gledanje omiljenih filmova, zajedničko pripremanje hrane…sve ono što će mu skrenuti misli sa trenutnih loših osećanja i misli.
Znajte da depresija neće sama nestati. Naprotiv! Ona je poput vrtloga koji nas sve više vuče ka dnu. Ma koliko se trudili da se borimo protiv nje sami ne možemo se izvući. Zato ako ste primetili kod sebe ili drage osobe znake depresije potražite stručnu pomoć u Psiho centru MM i pružite maksimalnu podršku svom partneru na putu izlečenja.
Tim Psiho centra čine eminentni psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti koji poseduju dugogodišnje iskustvo u lečenju depresije i svih njenih posledica. Lečenje obuhvata kombinaciju psihoterapije, antidepresiva i stabilizatora raspoloženja koji pomažu da se olakša tuga i osećaj beznađa.
Nemojte da zaboravite da ključni deo u izlečenju ima porodica. Razumevanja, bez osude, i podrška dragoj osobi su sigurni put ka napretku.
