Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti, naziva se i granični poremećaj ličnosti. Predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni obrazac ponašanja koji se značajno razlikuje od očekivanog socijalnog i kulturnog ponašanja u društvu.
Koegzistenciju intenzivnih, divergentnih raspoloženja prepoznali su još starogrčki pesnik Homer i lekari Hipokrat i Aretej. Međutim, tek u 17. veku došlo je do većih proučavanja zahvaljujući Théophilu Bonetu. Ovaj švajcarski lekar je 1684. godine, koristeći termin “folie maniaco-mélancolique”, opisao fenomen nestabilnog raspoloženja koje je pratilo nepredvidiv tok.
Isti obrazac ponašanja primetili su američki psihijatri Charles H. Hughes 1884. i J. C. Rosse 1890. godine, koji je poremećaj nazvao “granično ludilo”. Dok je Adolf Stern 1938. poremećaj prvi put uveo u naučno delo navodeći da je reč o blagoj formi shizofrenije, na granici između neuroze i psihoze.
Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti 80-ih godina ušao je u zvaničnu klasifikaciju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje kao zasebni poremećaj.
Dva podtipa emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti
Impulsivni tip ranije je bio poznat kao eksplozivna ličnost. Karakteriše ga loša kontrola besa, te na kritike reaguje često impulsivno, pa i agresivno. Impulsivno ponašanje se, neretko, manifestuje i kao neumerenost u jelu, piću, trošenju novca, pa i upotrebi psihoaktivnih supstanci i promiskuitetnosti.
Druge osobine po kojima se prepoznaje jesu naprasitost, plahovitost, brzo pražnjenje emocija, razdražljivost, neuviđavnost.
Za granični tip (border-line) ličnosti svojstvena je nestabilnost identiteta, međuljudskih odnosa i česte promene raspoloženja. Ove osobe nemaju jasnu predstavu o sebi, posebno u pogledu polnog identiteta i profesionalne orijentacije. Često menjaju stavove, dok se manipulacijom služe kako bi postigli svoje ciljeve.
Ono što ih izdvaja od drugih jeste da teško podnose samoću, tj. prisutan je hronični osećaj praznine. Zbog toga su u stalnoj potrazi za društvom. Međutim, njegovi odnosi sa ljudima variraju između 2 ekstrema – idealizacije i obezvređivanja, što za posledicu ima teško očuvanje dubljih veza.
Zašto nastaje emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti?
Tačan uzrok, kao i kod većine mentalnih poremećaja, nije otkriven. Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, postoji veća opasnost da se razvije kod osoba u čijoj porodici je već registrovan ili kod nekog od članova postoji depresija ili manija.
Istraživanja su pokazala da ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, 35 odsto je verovatnoća da će se javiti i kod drugog.
Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti često se razvija nakon preživljene traume, posebno kod fizičkog ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Zbog toga je češći kod žena, što potvrđuju i statistički podaci. U 75 odsto slučajeva se sa njim suočavaju pripadnice lepšeg pola.
Zanemarivanje od strane roditelja, rano odvajanje od roditelja, ali i preterana roditeljska kontrola i nestabilni porodični odnosi, takođe, se svrstavaju u vodeće izazivače.
Uzročnici poremećaja mogu biti i fizičke prirode. Ukoliko encefalitis i povrede glave dovedu do oštećenja u mozgu koja uključuju regulaciju emocija, impulsivnosti i agresivnosti moguće je da nastane problem.
Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti utiče na svaki aspekt života
Osobe sa ovim poremećajem ličnosti imaju poteškoća tokom školovanja, pa i kasnije u karijeri. Zbog impulsivnog ponašanja često upadaju u konflikte sa kolegama i nadređenima, što rezultira otkazima i čestim promenama posla.
S obzirom da ispoljavaju i rizično ponašanje, neželjene trudnoće, tuče, saobraćajne nesreće, alkoholizam i narkomanija su verni pratioci. Nažalost, mogu se javiti i poremećaji ishrane, anksiozni poremećaji, pa i suicidne misli.
Imajući u vidu ozbiljne komplikacije koje stvara emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti nikako ne treba olako shvatati, već na vreme potražite pomoć u timu iskusnih psihologa, psihijatara i psihoterapeuta Psiho centra MM.
