Logo

Mi smo tim specijalističke ordinacije iz oblasti neuropsihijatrije sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom u radu sa osobama sa psihološkim i neurološkim problemima.

+ 381 (0)69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com
Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš

Скорашњи чланци

Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h

Subota 8-15h

+381 69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com

Patrisa Lumumbe 26

18000 Niš

Zapratite nas

Zakažite pregled

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj pripada grupi tz. anksioznih poremećaja i njegov glavni simptom je veoma izražena, patološka anksioznost i briga.

Povremena anksioznost je normalan deo života. Možda se brinete o stvarima poput zdravlja, novca ili porodičnih problema, ali ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem  su izuzetno zabrinuti ili nervozni zbog sličnih, uobičajenih stvari – čak i kada postoji mali ili nikakav razlog za brigu o njima.

Osobe generalizovanim anksioznim poremećajem veoma teško kontrolišu svoju anksioznost i ostaju dugo fokusirani na probleme koji ih muče. 

U narednim redovima pročitajte šta je zapravo generalizovani anksiozni poremećaj i kako se leči.

Generalizovani anksiozni poremećaj – Simptomi

Generalizovani anksiozni poremećaj se sporo razvija. Često počinje u tinejdžerskim godinama ili u mladosti.

Njegovi simptomi su:

  • Briga o svakodnevnim stvarima,
  • Problemi sa kontrolom svojih briga ili osećajem nervoze,
  • Konstrantni nemir i problemi sa opuštanjem,
  • Teškoće u  koncentraciji,
  • Problemi sa snom,
  • Osećaj stalnog umora,
  • Glavobolje, bolovi u mišićima i bolovi u stomaku,
  • Teškoće sa gutanjem,
  • Drhtanje i  znojanje,
  • Osećaj ošamućenosti ili zadihanosti….

Deca i tinejdžeri sa generalizovanim anksioznim poremećajem često se preterano brinu o: uspehu u školi ili sportu, katastrofama, poput zemljotresa ili rata.

Odrasli su pak nervozni zbog svakodnevnih stvari, kao što su: sigurnost posla, zdravlje, finansijski problemi, zdravlje dece, članova porodice..

Generalizovani anksiozni poremećaj

Simptomi mogu varirati i poboljšavati se ili pogoršavati tokom vremena. Često se dešava da se simptomi pogoršaju usled stresa, bolesti, tokom ispita u školi ili tokom porodičnih sukoba i sukoba u vezi.

Šta uzrokuje generalizovani anksiozni poremećaj?

Nedavne studije su pokazale da je ovaj poremećaj dva puta češći kod žena u odnosu na muškarce. Najčešće počinje u periodu od 30. do 35. godine života.

Pacijenti sa kasnijim početkom imaju bolju prognozu. Smatra se da postoji i odredjena genetska predispozicija, ali da je odnos urodjenih i spoljašnjih okolnosti najvažniji faktor. Osobe koje su imale veći broj stresnih situacija, posebno u ranom životnom periodu su potencijalni kandidati za razvoj generalizovanog anksioznog poremećaja. Takodje, preosetljive osobe, sklone da lako i burnije reaguju u stresnim situacijama lakše razvijaju ovaj poremećaj.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Naučnici su otkrili da neki delova mozga, kao i biološki procesi, igraju ključnu ulogu u strahu i anksioznosti. Ukoliko uspeju da saznaju više o tome kako mozak i telo funkcionišu kod ljudi sa anksioznim poremećajima, u budućnosti će možda moći da dođu do najboljih rešenja za njeno tretiranje i lečenje.

Lečenje

Vrsta psihoterapije koja se naziva kognitivno -bihejvioralna terapija (KBT) je posebno korisna za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Zahvaljujući njoj pacijent uči na koje načine da se ponaša i reaguje u situacijama kada se oseća zabrinuto i uznemireno.

Pacijent se tokom tretmana uči kako da smanji anksioznost i napetost, kako da rešava problematične situacije koje doprinose podizanju nivoa stresa, kako da se opusti i relaksira, šta u svom ponašanju treba da promeni da ne bi  doprinosio perzistiranju bolesti. Najbolji rezultati se dobijaju kada se medikamentozna i psihoterapija kombinuju.

Vaš psihijatar će u razgovoru proceniti i da li su pored psihoterapije potrebni i lekovi koji će ubrzati proces oporavka.

Najvažnije je da ne odustajte od lečenja prebrzo, jer i psihoterapija i uzimanje lekova mogu potrajati neko vreme.

Zdrav način života takođe može pomoći u borbi protiv anksioznosti. Spavajte dovoljno i vežbajte, hranite se zdravo i obratite se za podršku porodici i prijateljima kojima verujete.

Nema komentara

Žao nam je, obrazac za komentarisanje je trenutno zatvoren.

Tel: +381 69 12 98 136; +381 18 276 943