Generalizovani anksiozni poremećaj pripada grupi tz. anksioznih poremećaja i njegov glavni simptom je veoma izražena, patološka anksioznost i briga.
Povremena anksioznost je normalan deo života. Možda se brinete o stvarima poput zdravlja, novca ili porodičnih problema, ali ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem su izuzetno zabrinuti ili nervozni zbog sličnih, uobičajenih stvari – čak i kada postoji mali ili nikakav razlog za brigu o njima.
Osobe generalizovanim anksioznim poremećajem veoma teško kontrolišu svoju anksioznost i ostaju dugo fokusirani na probleme koji ih muče.
U narednim redovima pročitajte šta je zapravo generalizovani anksiozni poremećaj i kako se leči.
Generalizovani anksiozni poremećaj – Simptomi
Generalizovani anksiozni poremećaj se sporo razvija. Često počinje u tinejdžerskim godinama ili u mladosti.
Njegovi simptomi su:
- Briga o svakodnevnim stvarima,
- Problemi sa kontrolom svojih briga ili osećajem nervoze,
- Konstrantni nemir i problemi sa opuštanjem,
- Teškoće u koncentraciji,
- Problemi sa snom,
- Osećaj stalnog umora,
- Glavobolje, bolovi u mišićima i bolovi u stomaku,
- Teškoće sa gutanjem,
- Drhtanje i znojanje,
- Osećaj ošamućenosti ili zadihanosti….
Deca i tinejdžeri sa generalizovanim anksioznim poremećajem često se preterano brinu o: uspehu u školi ili sportu, katastrofama, poput zemljotresa ili rata.
Odrasli su pak nervozni zbog svakodnevnih stvari, kao što su: sigurnost posla, zdravlje, finansijski problemi, zdravlje dece, članova porodice..
Simptomi mogu varirati i poboljšavati se ili pogoršavati tokom vremena. Često se dešava da se simptomi pogoršaju usled stresa, bolesti, tokom ispita u školi ili tokom porodičnih sukoba i sukoba u vezi.
Šta uzrokuje generalizovani anksiozni poremećaj?
Nedavne studije su pokazale da je ovaj poremećaj dva puta češći kod žena u odnosu na muškarce. Najčešće počinje u periodu od 30. do 35. godine života.
Pacijenti sa kasnijim početkom imaju bolju prognozu. Smatra se da postoji i odredjena genetska predispozicija, ali da je odnos urodjenih i spoljašnjih okolnosti najvažniji faktor. Osobe koje su imale veći broj stresnih situacija, posebno u ranom životnom periodu su potencijalni kandidati za razvoj generalizovanog anksioznog poremećaja. Takodje, preosetljive osobe, sklone da lako i burnije reaguju u stresnim situacijama lakše razvijaju ovaj poremećaj.
Naučnici su otkrili da neki delova mozga, kao i biološki procesi, igraju ključnu ulogu u strahu i anksioznosti. Ukoliko uspeju da saznaju više o tome kako mozak i telo funkcionišu kod ljudi sa anksioznim poremećajima, u budućnosti će možda moći da dođu do najboljih rešenja za njeno tretiranje i lečenje.
Lečenje
Vrsta psihoterapije koja se naziva kognitivno -bihejvioralna terapija (KBT) je posebno korisna za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Zahvaljujući njoj pacijent uči na koje načine da se ponaša i reaguje u situacijama kada se oseća zabrinuto i uznemireno.
Pacijent se tokom tretmana uči kako da smanji anksioznost i napetost, kako da rešava problematične situacije koje doprinose podizanju nivoa stresa, kako da se opusti i relaksira, šta u svom ponašanju treba da promeni da ne bi doprinosio perzistiranju bolesti. Najbolji rezultati se dobijaju kada se medikamentozna i psihoterapija kombinuju.
Vaš psihijatar će u razgovoru proceniti i da li su pored psihoterapije potrebni i lekovi koji će ubrzati proces oporavka.
Najvažnije je da ne odustajte od lečenja prebrzo, jer i psihoterapija i uzimanje lekova mogu potrajati neko vreme.
Zdrav način života takođe može pomoći u borbi protiv anksioznosti. Spavajte dovoljno i vežbajte, hranite se zdravo i obratite se za podršku porodici i prijateljima kojima verujete.
