Glavobolje predstavljaju bol ili bolnu senzaciju u predelu glave i gornjeg dela vrata. U pitanju je jedno od najčešćih oboljenja čoveka. Preko 95 odsto svetske populacije se, makar, jednom u životu susrelo sa ovim bolom, dok je 10 odsto njih zbog njegovog intenziteta moralo da zatraži pomoć na odeljenju urgentne medicine.
Iako se može javiti u bilo kom životnom dobu, glavobolja je najčešća kod ljudi od 20 do 40 godina starosti. Utvrđeno je da su njenoj pojavi sklonije žene nego muškarci i deca.
Ne samo da je najrastrostranjeniji, već su glavobolje i najstariji zdravstveni problem. Prvi put se pominju u Ebersovom papirusu 1500. godine pre Nove ere, a prvu klasifikaciju izvršio je grčki lekar Hipokrat još u 4. veku pre Nove ere.
Ipak, modernu, naučno zasnovanu klasifikaciju glavobolja dao je 1672. godine Thomas Willis, da bi tek 1988. godine bila izdata savremena i na dokazima zasnovana klasifikacija pod imenom International Classification of Headache Disorders (ICHD), koja je, danas, prihvaćena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Osnovna podela glavobolja
Prema razlogu nastanka sve glavobolje se dele na primarne i sekundarne.
Primarne čine zasebnu bolest tako da se način ispoljavanja ne može pripisati drugim poremećajima. Za njihovu pojavu postoji genetska predispozicija, a uzroci su potpuno bezazleni. U većini slučajeva “krivci” su vremenske prilike, tj. sunčani, topli dani sa povišenom vlažnošću vazduha ili kiša i promene atmosferskog pritiska. Nepravilno držanje tela, posebno kod višečasovnog sedenja za radnim stolom, može takođe da dovede do nastanka glavobolje.
U faktore se svrstavaju i neredovna ishrana, nedovoljni unos vode i prekomerno konzumiranje kafe. Stres i hormonalni disablans kod žena su česti izazivači bola u glavi.
Za razliku od primarnih, sekundarne glavobolje su simptom nekog oboljenja i ispoljavaju se sa drugim simptomima te bolesti. U pojedinim slučajevima reč je o lakšim problemima, kao što je upala sinusa ili povišeni krvni pritisak. Mada mogu da budu i znak veoma ozbiljnih bolesti koje su opasne po život.
Primarne glavobolje
U primarne glavobolje spadaju migrena, tenziona i klaster glavobolja.
Najčeši tip glavobolja su tenzione. Izaziva ih zatezanje mišića vrata i glave, obično pod uticajem stresa. Karakteriše ih kontinuirani, svakodnevni osećaj pritiskanja ili stezanja oko cele glave. Ponekad bol počinje u zadnjem delu glave i širi se ka prednjem delu ili obrnuto.
Migrenozne glavobolje su veliki problem modernog čoveka. Procenjuje se da svaki 7. čovek na svetu pati od njih. Ispoljavanju se u vidu periodičnog bola u jednom delu glave koji je često praćen mučninom, povraćanjem, poremećajima vida i zvuka. Napadi glavobolje mogu da traju od 4 pa do 72 sata.
Klaster glavobolje se ponavljaju tokom određenog vremenskog perioda. Osoba može da doživi nekoliko glavobolja dnevno u toku tzv. klaster perioda. Zatim one nestaju, ali se nakon izvesnog vremena ponovo javljaju.
Ova vrsta glavobolje je najređa i najintenzivnija. Manifestuje je bol na jednoj strani lica, u predelu oka. Uz bol dolazi i zapušen nos, curenje nosa, crveno oko, nateknut kapak i znojenje bolne polovine lica.
Sekundarne glavobolje – simptomi koje ne smete zanemariti
Sekundarne glavobolje su izazvane različitim sistemskim i metaboličkim poremećajima. S obzirom da su nagoveštaj neke teške bolesti, veoma je važno prepoznati simptome na vreme.
Glavobolju koja je naglo nastala i jakog je intenziteta ne treba olako shvatati, jer može biti posledica pucanja aneurizme. Ovo stanje je urgentno, pa se morate odmah javiti lekaru. Ni glavobolju koja je praćena temperaturom, mučninom, promenom stanja svesti i kočenjem vrata ne treba zanemariti. Ona često ukazuje na meningitis ili encefalitis.
Posebno je opasna glavobolja koja dolazi sa smetnjama u govoru, otežanim pokretanjem ruke ili noge, poremećajima ravnoteže, lošim vidom i gubitkom pamćenja. U tom slučaju je posledica tumora, krvarenja u mozgu ili infarkta.
Čak i kada traje duže od 3 dana ili ne prestaje nakon uzimanja lekova za bol neophodno je uraditi detaljnu analizu.
Najrasprotranjenija i najmodernija dijagnostička procedura je elektroencefalografija. Zahvaljujući praćenju elektro aktivnosti mozga elektrofiziološkom metodom moguće je tačno otkriti uzrok sekundarnih glavobolja.
Ukoliko vas muče česte, neobjašnjene glavobolje zakažite EEG pregled u Psiho centru MM.
