Hipomanično raspoloženje predstavlja poremećaj raspoloženja koji je po načinu ispoljavanja suprotan depresiji.
Definiciju je postavio nemački neurolog i psihijatar Ernst Mendel u kojoj je naveo da je u pitanju blaga manija, pa odatle i naziv. Naime, ime dolazi od starogrčke reči “mania” što znači “mahnitost” ili “uzvišeno, besno stanje” i prefiksa “hipo”, tj. “ispod” tako da je u bukvalnom prevodu hipomanija “manje od manije”.
Hipomanično raspoloženje je najčešće simptom bipolarnog poremećaja. Nažalost, manično-depresivna psihoza, kako je još poznat poremećaj, pogađa oko 24 miliona ljudi u svetu.
Imajući ovo u vidu psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM, vam otkriva simptome hipomanije.
Zašto nastaje hipomanično raspoloženje?
Hipomanično raspoloženje se razvija pod uticajem više faktora. Svi oni se dele u 3 grupe – genetski, biološki i faktori iz okruženja.
Kao kod mnogih mentalih poremećaja važnu ulogu ima genetika. Istraživaja su pokazala da je veća verovatnoća da se ispolji kod osoba u čijoj porodici je već registrovan bipolarni poremećaj. Kako je limbički sistem, koji pripada centralnom nervnom sistemu, zadužen za regulaciju raspoloženja, promene u njemu dovode do hipomaničnog raspoloženja.
Konstantni stres, nedostatak sna, preživljeno nasilje i velika životna promena, kao na primer, razvod, gubitak posla, smrt drage osobe, takođe, se svrstavaju u izazivače.
U okidače problema spadaju i bolesti zavisnosti. Naročito su alkoholizam i zloupotreba pojedinih lekova iz grupe antidepresiva pokretači hipomanije.
Kako prepoznati hipomanično raspoloženje?
Da bi hipomanično raspoloženje moglo da se dijagnostifikuje mora da traje minimum 4 dana, pri čemu se simptomi ispoljavaju gotovo celog dana.
Smanjenja potreba za snom i visok nivo energije je karakteristično ponašanje osoba koje doživljavaju hipomaniju. Prate ih neobična ponašanja i akcije, kao i hiperaktivnost i / ili razdražljivost i povećana psihomotorna aktivnost. Izražena je i pričljivosti i doza samopouzdanja, što se obično pokazuje uz let kreativnih ideja. Neretko se javlja i osećaj grandioznosti, rasejanosti i hiperseksualnosti.
Iako hipomanično raspoloženje često generiše produktivnost i uzbuđenje, ono može postati problematično ako se osoba upusti u rizična ili na drugi način neprikladna ponašanja.
Nakon hipomanične epizodi prisutan je stid zbog ponašanja. Mada se javlja i osećaj preplavljenosti i umor izazvan svim aktivnostima koje ste pristali da preduzmete.
Razlika između manije i hipomanije
Glavna razlika između manične i hipomanične epizode je u intenzitetu ispoljavanja. To znači da su simptomi, uglavnom, isti, ali su kod manije znato ozbiljniji. Samim tim dolazi do poteškoće u svim oblastima života.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje hipomanija se razlikuje od manije po tome što nema značajnog funkcionalnog oštećenja, dok manija uključuje ne samo funkcionalna oštećenja, već i psihotične karakteristike, a u najtežim slučajevima i potrebu za bolničkim lečenjem.
Razlika postoji i okviru javljanja bipolarnog poremećaja. Manija se javlja kod bipolarnog poremećaja tipa I. Hipomanija je povezana sa bipolarnim poremećajem tipa II i ciklotimijskim poremećajem.
Kako se leči hipomanično raspoloženje?
Lečenje se zasniva na kombinaciji farmakoterapije i psihoterapije.
Od lekova se prepisuju antipsihotici i stabilizatori raspoloženja, a u pojedinim situacijama i antidepresivi.
Kognitivno-bihejvioralna terapija ima veliki značaj u rešavanju hipomanije. Zahvaljajujući njoj identifikuju se simptomi i okidači raspoloženja, te se pacijent uči kako da se sa njima “nosi” kako bi umanjio efekte hipomaničnih epizoda.
Ukoliko ste kod sebe ili bliske osobe uočili simptome hipomaničnog raspoloženja potražite pomoć u Psiho centru MM. Za sve konsultacije i savete naš tim psihologa, psihijatara i psihoterapeuta stoji vam na raspologanju i putem Skype-a i Vibera.
