Hronična depresija predstavlja dugoročno depresivno raspoloženje. Naziva se još i distimija, dok je ranije bila poznata i pod imenima depresivna neuroza, laka depresija, srednja depresija. Čak je smatrana delom karaktera i temperamenta ličnosti, da bi kasnije bilo utvrđeno da je reč o poremećaju na koji može da deluje odgovarajuća terapija.
Distimiju karakterišu simptomi depresije koji traju duži vremenski period, često mesecima, dok u nekoliko dana ili nedelja osoba se oseća sasvim dobro. Iako ovakvo stanje može trajati i nekoliko godina ljudi se sa njim sažive tako da su u stanju da adekvatno funkcionišu uprskos tome što se stalno osećaju nesrećnim.
Hronična depresija pogađa oko 3 odsto svetske populacije. Prvi simptomi se mogu javiti još u detinjstvu, a obično se jasno manifestuju u 20-im i ranim 30-im godinama. Dva puta je češća kod žena nego kod muškaraca.
Ne samo da narušava zdravlje, već simptomi mogu da postanu intenzivniji. Tada postoji opasnost da osoba razvije i teži oblik depresije odnosno, duplu depresiju.
Zašto nastaje hronična depresija?
Tačan uzrok distimije nije otkriven, te se smatra da je izazvana kombinacijom naslednih i bioloških činilaca, kao i faktora iz spoljašnje sredine koji su, zapravo, okidači problema.
Genetika, kao i kod drugih mentalniih bolesti, ima važnu ulogu. Što znači da je veća verovatnoća da se hronična depresija razvija kod osoba kod kojih je u porodici već registrovan neki oblik depresije. Istraživanja su pokazala i vezu sa promenama u mozgu koje se tiču serotonina. Kako je ovaj neurotransmiter, koji mozak luči, zaslužan za dobro raspoloženje disbalans može da dovede do negativnog uticaja na misli, osećanja i ponašanja.
Stresne situacije i traume, takođe, su vodeći izazivači poremećaja. Mada i hronične bolesti i pojedini lekovi mogu da dovedu do distimije.
Kako se manifestuje hronična depresija?
Osobe koje pate od distimije se suočavaju sa gotovo istim simptomima kao oni koji imaju neki drugi oblik depresije. Osećaj tuge, praznine, beznađa, pa i bespomoći i krivice su karakteristični znaci.
Prate ih osećaj manje vrednosti i nedostatak samopoštovanja, opsednutost zdravstvenim problemima, kao i gubitak interesovanja za hobije i aktivnosti u kojima su nekada uživali. Sa njima dolaze pad koncentracije i problemi sa pamćenjem.
Hronična depresija dovodi i do promene apetita i sna i snižene energije. Nije redak slučaj da pacijenti ispolje sarkastično, nihilistično, zahtevno ponašanje. Dok se pojedini odaju porocima, pa su alkoholizam i narkomanija usko povezani sa ovom vrstom depresije.
Dijagnostifikovanje i lečenje hronične depresije
Da bi se započelo lečenje neophodno je da osoba postane svesna njenog postojanja.
Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, tj. karakteristike, stepena intenziteta i dužine trajanja. Pri čemu psihijatar mora da isključi veliku depresiju, bipolarni poremećaj, anoreksiju, bulimiju, OKP, poremećaj ličnosti, kao i određene fizičke bolesti koje izazivaju iste tegobe kao distimija.
Lečenje se zasniva na primeni psihoterapije i medikamenata. Cilj psihoterapijskog rada nije samo utvrđivanje faktora koji su pokrenuli hroničnu depresiju, već i menjanje negativnog ponašanja pozitivnim, konstruktivnim kako bi se pacijent prilagodio svakoj situaciji i uspešno rešio krize i životne teškoće.
Borba sa depresijom nije nimalo laka, zato na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Naš tim čine eminentni psihijatri sa višegodišnjim iskustvom u lečenju svih poremaćaja. Izuzetna briga i posvećenost svakom pacijentu stvaraju dobar odnos ispunjen poverenjem, što čini sigurni put ka izlečenju.
