Logo

Mi smo tim specijalističke ordinacije iz oblasti neuropsihijatrije sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom u radu sa osobama sa psihološkim i neurološkim problemima.

+ 381 (0)69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com
Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš

Скорашњи чланци

Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h

Subota 8-15h

+381 69 12 98 136

psihocentarmm@gmail.com

Patrisa Lumumbe 26

18000 Niš

Zapratite nas

Zakažite pregled

Narkomanija – Da li postoji podela na lake i teške droge?

Narkomanija

Narkomanija – Da li postoji podela na lake i teške droge?

Narkomanija je veliki globalni problem modernog doba.

Različite psihokativne supstance prisutne su od davnina. Sumeri su bili poznati po gajenju maka i pripremi opijuma. Indijanci su ga koristili za religiozne ceremonije, a kod Arapa hašiš je smatran svetom biljkom.

Iako se provlače kroz čitavu istoriji čovečanstva, pravu ekspanziju doživele su sredinom 20. veka. Upravo tada je Svetska zdravstvena organizacija dala zvaničnu definiciju narkomanije opisavši je kao: “stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droga”. Takođe, utvrđena su 3 nivoa zavisnosti – psihička, fizička i stanje tolerancije.

Nažalost, svest o štetnosti psihoaktivnih supstanci nije zaustavila upotrebu. Naprotiv! Iz godine u godinu taj broj se povećava tako da u 21. veku narkomanija broji više miliona korisnika. Da je situacija, zaista, alarmantna pokazuje i konstantno pomeranje starosne granice.

Prema statističkim podacima halucinogene droge koristi svaki 14. tinejdžer. Jedan od 17 njih probao je kokain, dok je prekomarna upotreba lekova za smirenje registrovana kod svakog 22. tinejdžera.

 

Da li je, zaista, moguće podeliti psihoaktivne supstance na lake i teške?

 

Prema načinu delovanja psihoaktivne supstance se svrstavaju u 3 vrste.

Najrasprostranjeniji su depresori. Oni utiču na centralni nervni sistem usporavajući njegov rad. Ujedno, usporavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja, pa kod prekomerne doze može doći do potpunog zatajenja organizma. U depresore spadaju opijati i marihuana.

Za razliku od depresora, stimulansi ubrzavaju funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Nakon unosa javlja se priliv energije, a sa njom i osećaj fizičke i mentalne snage što za posledicu neretko ima fatalni ishod. Tipični predstavnici ove vrste su kokain, amfetamini, metamfetamin i ekstazi.

Narkomanija

Posebnu grupu čine halucinogene droge – LSD, gljive, ketamin i PCP. One stvaraju iskrivljeni osećaj stvarnosti, te su paranoja, shizofrenija i druge psihoze njihovi stalni pratioci.

Bez obzira na različito dejstvo, sve psihoaktivne supstance imaju jednu zajedničku karakteristiku – a to je razorno dejstvo na telo čoveka.

 

Narkomanija dovodi do ozbiljnih posledica kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje

 

Gotovo da ne postoji organ u telu koji više ili manje ne strada od droge. Zavisno od načina unošenja, dugoročna upotreba oštećuje jednjak, pluća, jetru i želudac. Zatim, dolazi do digestivnih i kardiovaskularnih problema, da bi usledilo i “propadanje” nervnog sistema.

Narkomanija povećava rizik od razvoja kancera, posebno jetre, pluća, usne duplje, grla i debelog creva. Verovatnoća da se pojavi hepatitis C raste na 80 odsto kod uživaoca droga, a HIV-a na 40 odsto.

Najveći trag psihoaktivne supstance ostavljaju na mozak. Kako ciljano deluju na nivo seratonina, dobro raspoloženje i osećaj sreće nestaju sa prestankom njihovog dejstva. Vremenom, mozak prestaje da luči serotonin bez prisustva droge, te se javlja potreba za povećanjem doze, tj. razvija se jaka psihička zavisnost. Ona dovodi do problema u koncentraciji, pamćenju i logičkom razmišljanju.

Osim propadanja intelektualnih i kognitivnih funkcije, droga utiče na pojavu depresije, anksioznosti, paničnih napada…

 

Značaj psihijatrijske terapije u lečenju narkomanije

 

Svaka bolest zavisnosti je kompleksna, te su neophodni jaka volja i odlučnost pacijenta da se suoči sa njom. Međutim, mnogima to upravo nedostaje. I dok se jedni plaše da napuste destruktivne navike, kod drugih jaka psihička žudnja nadvladava želju za izlečenjem. Ipak, to ne znači da je narkomanija nerešiv problem.

Narkomanija

Zahvaljujući pomoći psihijatra pacijenti postaju svesni stepena svoje zavisnosti, pa su spremni da prihvate i sve negativne posledice konzumiranja droga, što je važan korak na putu ka izlečenju.

Kako je svaki pacijent poseban, zavisnost se treba posmatrati individulno. Takav pristup neguje dr Dragan Vukadinović psihijatar, subspecijalista za bolesti zavisnosti.

Vrhunsko znanje i višegodišnje iskustvo u radu na mestu načelnika odeljenja za lečenje narkomanije u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti “Gornja Toponica”, kao i u timu Psiho centra MM garancija su potpunog izlečenja.

Uz ogromno strpljenje, razumevanje i požrtvovanost dr Vukadinović pomaže pacijentima da otkriju pravi uzrok problema, odnosno da utvrde šta ih nagnalo da se upuste u svet droge. Istovremeno, pruža im dragocenu pomoć i podršku nakon lečenja, čime je isključena pojava recidiva.

Nemojte da čekate da narkomanija uništi vaš život, potražite pomoć u Psiho centru MM.

 

 

 

Nema komentara

Žao nam je, obrazac za komentarisanje je trenutno zatvoren.

Tel: +381 69 12 98 136; +381 18 276 943