Narkomanija je veliki globalni problem modernog doba.
Različite psihokativne supstance prisutne su od davnina. Sumeri su bili poznati po gajenju maka i pripremi opijuma. Indijanci su ga koristili za religiozne ceremonije, a kod Arapa hašiš je smatran svetom biljkom.
Iako se provlače kroz čitavu istoriji čovečanstva, pravu ekspanziju doživele su sredinom 20. veka. Upravo tada je Svetska zdravstvena organizacija dala zvaničnu definiciju narkomanije opisavši je kao: “stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droga”. Takođe, utvrđena su 3 nivoa zavisnosti – psihička, fizička i stanje tolerancije.
Nažalost, svest o štetnosti psihoaktivnih supstanci nije zaustavila upotrebu. Naprotiv! Iz godine u godinu taj broj se povećava tako da u 21. veku narkomanija broji više miliona korisnika. Da je situacija, zaista, alarmantna pokazuje i konstantno pomeranje starosne granice.
Prema statističkim podacima halucinogene droge koristi svaki 14. tinejdžer. Jedan od 17 njih probao je kokain, dok je prekomarna upotreba lekova za smirenje registrovana kod svakog 22. tinejdžera.
Da li je, zaista, moguće podeliti psihoaktivne supstance na lake i teške?
Prema načinu delovanja psihoaktivne supstance se svrstavaju u 3 vrste.
Najrasprostranjeniji su depresori. Oni utiču na centralni nervni sistem usporavajući njegov rad. Ujedno, usporavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja, pa kod prekomerne doze može doći do potpunog zatajenja organizma. U depresore spadaju opijati i marihuana.
Za razliku od depresora, stimulansi ubrzavaju funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Nakon unosa javlja se priliv energije, a sa njom i osećaj fizičke i mentalne snage što za posledicu neretko ima fatalni ishod. Tipični predstavnici ove vrste su kokain, amfetamini, metamfetamin i ekstazi.
Posebnu grupu čine halucinogene droge – LSD, gljive, ketamin i PCP. One stvaraju iskrivljeni osećaj stvarnosti, te su paranoja, shizofrenija i druge psihoze njihovi stalni pratioci.
Bez obzira na različito dejstvo, sve psihoaktivne supstance imaju jednu zajedničku karakteristiku – a to je razorno dejstvo na telo čoveka.
Narkomanija dovodi do ozbiljnih posledica kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje
Gotovo da ne postoji organ u telu koji više ili manje ne strada od droge. Zavisno od načina unošenja, dugoročna upotreba oštećuje jednjak, pluća, jetru i želudac. Zatim, dolazi do digestivnih i kardiovaskularnih problema, da bi usledilo i “propadanje” nervnog sistema.
Narkomanija povećava rizik od razvoja kancera, posebno jetre, pluća, usne duplje, grla i debelog creva. Verovatnoća da se pojavi hepatitis C raste na 80 odsto kod uživaoca droga, a HIV-a na 40 odsto.
Najveći trag psihoaktivne supstance ostavljaju na mozak. Kako ciljano deluju na nivo seratonina, dobro raspoloženje i osećaj sreće nestaju sa prestankom njihovog dejstva. Vremenom, mozak prestaje da luči serotonin bez prisustva droge, te se javlja potreba za povećanjem doze, tj. razvija se jaka psihička zavisnost. Ona dovodi do problema u koncentraciji, pamćenju i logičkom razmišljanju.
Osim propadanja intelektualnih i kognitivnih funkcije, droga utiče na pojavu depresije, anksioznosti, paničnih napada…
Značaj psihijatrijske terapije u lečenju narkomanije
Svaka bolest zavisnosti je kompleksna, te su neophodni jaka volja i odlučnost pacijenta da se suoči sa njom. Međutim, mnogima to upravo neostaje. I dok se jedni plaše da napuste destruktivne navike, kod drugih jaka psihička žudnja nadvladava želju za izlečenjem. Ipak, to ne znači da je narkomanija nerešiv problem.
Zahvaljujući pomoći psihijatra pacijenti postaju svesni stepena svoje zavisnosti, pa su spremni da prihvate i sve negativne posledice konzumiranja droga, što je važan korak na putu ka izlečenju.
Nemojte da čekate da narkomanija uništi vaš život, potražite pomoć u Psiho centru MM.
