Neurastenija je funkcionalni poremećaj lakšeg stepena koji karkateriše slabost živaca. Odnosno, smanjenje celokupne telesne i duševne sposobnosti, a da ne postoji ikakav organski uzrok za to.
Prvi su je zvanično opisali američki lekari Berd i Van-Dasen 1869. godine. Primećeno je da se najčešće javlja kod industrijskih radnika koji su došli iz ruralnih sredina, te je tumačena kao nesposobnost adaptacije usled koje se javlja psihički i fizički zamor.
Tokom Prvog svetskog rata ovom problemu je posebno posvećena pažnja tako da je postojao specijalni program obuke lekara nakon koga su sticali zvanje “eksperta za neurasteniju”. I čuveni Frojd je prihvatio postojanje poremećaja objašnjavajući ga ekscesivnim gubitkom libida posebno kada se on troši na preteranu masturbaciju.
U narednim decenijama nastavljeno je istraživanje radi lakšeg dijagnostifikovanja. Iako je otkriveno niz simptoma koji se u klasifikaciji bolesti svrstavaju u zasebne entitete neurastenija se posmatra kao odvojeni problem.
S obzirom da je u pitanju najčešći oblik neuroze psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM vam otkriva kako da je prepoznate.
Zašto nastaje neurastenija?
Tačan uzrok je nepoznat, te se smatra da je izazvana kombincijom dejstva više faktora.
Genetska predispozicija je prisutna za razvoj i ovog poremećaja, ali glavni pokretač je stres. Naime, konstantna izloženost stresnim situacija i prekomerno opeterećenje dovodi do nemogućnosti opuštanja i odmora što za posledicu ima iscrpljivanje živčanog sistema.
Primećeno je da i godine starosti igraju važnu ulogu. Obično se javlja između 20. i 55. godine života, pri čemu je učestalija kod muškaraca.
Istraživanja su pokazala da se neurastenija može javiti i kao deo poremećaja metaboličkih procesa, ali i usled poremećaja imuniteta, nedostatka vitamina, pa i izloženosti toksičnih materija.
Kako se manifestuje neurastenija?
Osim zamora koji je dominantan simptom javljaju se napetost, nervoza, pad koncentracije, pamćenja i pažnje. Zatim nedostatak interesovanja, poremećaji spavanja, osećaj radne nesposobnosti.
Osobe koje pate od ovog poremećaja mogu imati razdražljiv karakter, te lako planu. Pojedini su apatični i preosetljivi zbog čega su uvek spremni da se zaplaču.
Psihičke tegobe prate fizičke. Najčešće su prisutne glavobolje, malaksalost, znojenje, tahikardija, zujanje u ušima, vrtoglavice, svrab, drhtanje i trnci u udovima, smetnje pri mokrenju, zatvor…
Neurastenija može da dovede i do problema sa holesterolom, čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
Kako se leči neurastenija?
Zbog sličnih simptoma neurastenija se često dijagnostifikuje kao depresija ili anksioznost. Ipak, postoje izvesne razlike.
U odnosu na depresiju kod neurastenije nema depresivnog raspoloženja, pa osoba može da uživa u nekim aktivnostima. Dok se razlika u odnosu na anksioznost ogleda u redosledu pojavljivanja simptoma. I dok se anksiozni poremećaj prvo ispoljava psihičkim simptomima straha i panike koju prate telesni simptomi, neurastenija prvo razvija slabost, tj. fizičke simptome.
Lečenje se zasniva na kognitivno biheviorističkoj terapiji. Uz psihoterapiju, u pojedinim situacijama potrebna je i medikamentozna terapija.
Ukoliko patite od dugoročnog psihičkog i fizičkog zamora zakažite pregled u Psiho centru MM. Naš tim psihijatara, psihologa i psihoterapeuta pomoći će vam otkrijete i otklonite njegov uzrok.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete konsultacije vršimo i putem Skype-a i Vibera.
