Paranoidna stanja čine važan i suštinski deo kliničke psihijatrijske prakse.
Psihopatologija svakodnevnog života obiluje primerima paranoičnih zabluda. Svako od nas je makar jednom pomislio da kiša uvek krene da pada baš kada odlučimo da prošetamo ili da autobus na stanici preko puta ulice dolazi češće nego na onoj na kojoj mi čekamo. Ove i slične misli su zapravo zablude. Setimo se koliko puta je bio prelep sučan dan tokom šetnje ili, možda, koliko je puta autobus odmah stigao na našu stanicu.
Iako spadaju u zablude vrlo lako se koriguju. Međutim, problem nastaje kada se pojave paranoidna stanja. Njih karakterišu ne samo zablude, već i grandiozne ideje i osećaj progonjenja. Ona nisu čak ni tako bizarna kao kod paranoidne šizofrenije.
S obzirom da paranoidna stanja pokrivaju niz različitih poremećaja, Psiho centar MM vam otkriva šta ona obuhvataju.
Jednostavno paranoično stanje i paranoja
Prosta paranoidna stanja nisu povezana sa organskim, šizofrenim, niti afektivnim poremećajima. Glavni simptomi jesu zablude o progonjenju koje su fiksirane, razrađene i sistematizovane.
Za razliku od njih paranoja je trajni i nepokolebljivi sistem zabluda koje su vezane za ideje o veličini i proganjanju, pri čemu je inteligencija osobe očuvana. Zato se ova bolest ponekad naziva “razumno ludilo”. Prema nemačkom psihijatru Emilu Kraepelinu “paranoja je sumanutost koja se karakteriše sporim i podmuklim razvojem. Što znači da osoba logično rasuđuje, odnosno izvodi ispravne zaključke, ali iz pogrešnih premisa.
Parafrenija
Parafrenija je ozbiljan mentalni poremećaj koji se javlja u hroničnom obliku, a ispoljava se vrlo bizarnim i nerazumnim načinom razumevanja stvari. Obično su to zablude u kojima je osoba predmet progona, ali mogu biti i erotske, hipohondrijske ili grandiozne prirode.
Ponekad dolaze u kombinaciji sa halucinacijama, pre svega, slušnim. Ređe se javljaju vizuelne, taktilne i olfaktorne halucinacije.
Posebna paranoidna stanja
Otelo sindrom predstavlja zablude umišljanja da je bračni partner neveran. Neretko je ovo paranoidno stanje praćeno i drugim zabludama, kao što su uverenje da supružnik pokušava da otruje svog partnera, da kuje zaveru protiv njega/nje, da je preneo veneričnu bolest.
U pojedinim slučajevima pacijent misli da mu je partner oduzeo seksualne sposobnosti. Češće se javlja kod muškaraca, a manifestuju se intenzivnim traženjem dokaza o neverstvu, npr. pregledom garderobe, posteljine, pa i tela partnera. S obzirom da nastoji da od supružnika izvuče priznanje raposloženje osobe sa ovim problemom može biti mešavina besa, strepnje, razdražljivosti, a u krajnoj meri i agresivnosti.
Kleramboov sindrom, poznat kao erotomanija, karakterišu paranoidna stanja suprotna Otelo sindromu. Naime, osoba je razvila sumanuto uverenje da je neki čovek, obično poznat, bogat ili visokog društvenog položaja, zaljubljen u nju. Tri puta češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Želja da se poveže sa objektom pažnje je toliko jaka da je osoba spremna i na nasilno ponašanje ukoliko naiđe na neku prepreku u uspostvaljanju kontakta. Nakon odbijanja, nije redak slučaj da osećanja prerastu u mržnju.
Kapgrasov sindrom se odlikuje pogrešnim prepoznavanjem bliske osobe i čvrstom zabludom da je ona zamenjena dvojnikom. U početku se javlja ubeđenje da se u telu samo jedne osobe iz okruženja nalazi neko drugi. Sa razvojem bolesti dolazi do složenosti, tj. oboleli počinje da veruje da su i ostali članovi porodice “zamenjeni dvojnicima”.
Fregolijev sindrom, takođe, spada u paranoidna stanja o dvojnicima, ali zablude su vezane za progonjenje od strane jedne osobe koja se prerušava tako da uvek drugačije izgleda. To znači da pacijent različite ljude koje sreće vidi kao jednu istu osobu, ali izmenjenog izgleda.
Paranoidna stanja neće sama nestati, već je potrebna stručna pomoć. Tim Psiho centra MM čine eminentni psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti sa višegodišnjim iskustvom u lečenju svih psihičkih problema, uključujući i paranoidni poremećaj ličnosti, poremećaje ishrane, poremećaje pažnje kod dece…
