Poremećaj pažnje kod dece, tj. ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) je jedan od najčešćih problema u detinjstvu. Razlike u mozgu su ono što decu sa ovim poremećajem izdvaja od vršnjaka. Pri čemu se ne misli na nivo inteligencije, već je delovima mozga koji regulišu ponašanje i tzv. “radnu memoriju” potrebno više vremena da se razviju.
Iako se poslednjih godina sve više pominje u medijima, pa i u svakodnevnim razgovorima, poremećaj pažnje kod dece nije novijeg datuma. Prvi put se javlja 1798. godine u knjizi škotskog lekara Alexandera Crichtona „Upit o prirodi i poreklu duševnog poremećaja“. Tačan opis dao je George Still 1902. godine navevši da je reč o „minimalnom oštećenju mozga“.
Veću pažnju poremećaj je dobio u drugoj polovini 20. veka, kada je zvanično uvršten u klasifikaciju mentalnih poremećaja kao “minimalna moždana disfunkcija“. Šesnaest godina kasnije naveden je pod imenom „hiperkinetička reakcija detinjstva“, da bi tek u klasifikaciji iz 1980. godine dobio naziv koji danas nosi.
Procenjuje se da ADHD pogađa 7 do 10 odsto dece uzrasta od 5 do 18 godina. Nažalost, ulazak u odraslo doba ponekad ne znači da će nestati, već uz izmenjene simptome može da prati čoveka i kroz zrele godine.
Imajući ovo u vidu psihijatrijska ordinacija Niš, psiho centar MM vam otkriva kako da prepoznate poremećaj pažnje kod dece.
Šta izaziva ADHD?
Poremećaj pažnje kod dece je veoma kompleksan i nedovoljno ispitan, ali se zna da postoji veza sa genetikom. Naime, u 70 odsto slučajeva je uzrok nasledne prirode. Najnovije studije su pokazale da postoji 5 puta veći rizik od oboljevanja ukoliko je već registrovan u porodici.
Spoljašnji faktori, takođe, mogu da podstaknu razvoj ADHD. Tu pre sve spadaju problemi u toku trudnoće i na porođaju, kao što su konzumiranje toksičnih supstanci, prevremeno rođenje, nedostatak kiseonika ili mala težina na rođenju.
Važnu ulogu imaju i psihički faktori, tj. porodica i socijalno okruženje.
Postoje 3 vrste poremećaja pažnje kod dece
Poremećaj smanjene pažnje karakteriše nedostatak koncentracije, poteškoće sa praćenjem razgovora i obavljanjem zadataka, pa i izbegavanje obaveza. Ova deca često gube stvari i deluju odsutno i zamišljeno, čak i kada im se neko direktno obraća. Zbog toga ih mnogi smatraju lenjim, a nije redak slučaj da misle i da su glupa. Što je velika greška, jer je utvrđeno da se odlikuju natprosečnom inteligencijom.
Za razliku od njih, hiperaktivna deca su stalno u pokretu. Tačnije, ne mogu mirno da sede, a neretko se penju i trče po opasnim mestima. Takođe, previše pričaju, prekidaju sagovornika, upadaju u tuđe razgovore, ali i izbegavaju odgovoranje na pitanje. Veoma su impulsivna i nametljiva, posebno igri, te teško sklapaju prijateljstva.
Treću vrstu predstavlja kombinovani tip. On je, ujedno, i najrasprostranjeniji, a obuhvata nedostatak pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost.
Kako se leči poremećaj pažnje?
Poremećaji pažnje se leče kombinacijom lekova i psihoterapijskog pristupa. Osnovu čini kognitivno bihejvioralna terapija koja ima za cilj da kontroliše nemir i agresivnost, kao i da pomogne detetu da reguliše svoje socijalno ponašanje i razvije samopouzdanje, a smanji negativne misli.
Psihoterapija obavezno obuhvata i edukaciju roditelja. U saradnji sa psihologom i psihijatrom roditelji prave dnevnu rutinu za svoje najmlađe kako bi stalno usmeravali njihovu pažnju i zainteresovali ih za određene aktivnosti.
Ukoliko ste primetili da vaše dete ima poremećaj pažnje, kontaktirajte psiho centar MM. Naš tim obuhvata iskusne dečije psihologe, defektologe i psihijatre, kao i porodične psihoterapeute koji će pomoći vašem mališanu. Konsultacije možete obaviti i online, putem skype-a i vibera.
