Poremećaji ishrane posledica su restriktivnih dijeta. Javljaju se kod osoba koje su psihički i emocionalno osetljive te držanjem nepravilnih dijeta dovode svoje zdravlje u rizik.
Poremećaji ishrane obuhvataju stanja od anoreksije do kompulzivnog prejedanja. Osobe koje pate od ovih poremećaja imaju smetnje u ishrani. Izmenjen je i njihov pogled na hranu, kao i njihova osećanja prema njoj.
Poremećaje ishrane karakteriše neodoljiv, snažan nagon da se bude mršav. Prisutan je i smrtni strah od dobijanja na težini i od gubljenja kontrole tokom jela.
Najozbiljniji poremećaji ishrane su anoreksija nervoza (anorexia nervosa) i bulimija nervoza (bulimia).
Anoreksija
Karakteriše je intenzivni strah od debljanja. Često je prisutna težnja ka mršavljenu.
Simptomi:
- Gubljenje bar 15% od telesne težine zbog odbijanja da se uzme dovoljno hrane, uprkos osećaju gladi.
- Osoba ima intenzivan strah da ne postane “debela” i da ne izgubi kontrolu.
- Osoba ima poremećen doživljaj svog tela. Prisutno je verovanje da je debela, uprkos mršavljenju osoba je uverena da se deblja.
- Prisutna je sklonost ka opsesivnom vežbanju.
- Osoba je preokupirana razlikovanjem “dobre” od “loše” hrane kao i pripremom hrane.
- Izostanak menstruacije.
Bulimija
Bulimiju karakterišu nekontrolisano uzimanje velikih količina hrane (binging) i namerno izazvano povraćanje (purging).
Simptomi obuhvataju:
- Konzumaciju velikih količina kalorične hrane. Osoba oseća da je izgubila kontrolu i sama sebi se gadi.
- Osoba namerno izaziva povraćanje i/ili uzima lakskativ ili tabletu za izlučivanje tečnosti. To je pokušaj da se “popravi šteta” učinjena nekontrolisanim jelom i da se tako izbegne dobijanje na težini.
- Kombinacija ograničenog jela i obaveznog vežbanja sa ciljem kontrolisanja težine su dominantni u životu osobe koja ima bulimiju.
Šta prouzrokuje poremećaje ishrane?
Na pojavu poremećaja ishrane, kako većina veruje, najčešće utiče socijalna sredina. U današnjem svetu vitko i mršavo telo je predstavljeno kao ideal. To, pogotovo kod mladih, izaziva želju izgledaju na određen način.
Ipak, uzroci su obično složeniji.
Biološki (urođeni faktori) i faktori sredine, kombinovani sa iskustvom osobe, kao i dodatni faktori koji doprinose da se poremećaj učvrsti i da traje.
Veće šanse da se poremećaj razvije su ukoliko:
- je neko u porodici imao poremećaje ishrane, depresiju ili bolesti zavisnosti.
- je osoba stalno izložena kritikovanju za izgled, težinu i navike u ishrani,
- osoba ima određene karakteristike ličnosti – opsesivna ličnost, anksioznost, nisko samopouzdanje itd,
- je osoba imala određena iskustva, poput seksualnog ili emocionalnog zlostavljanja, kao i smrt drage osobe,
- pojedinac ima narušene odnose sa članovima porodice ili prijateljima,
- je osoba izložena stresnim životnim situacijama.
Kako se leče poremećaji ishrane?
Lečenje poremećaja zahteva ozbiljan pristup. Lečenje anoreksije najčešće se sprovodi u bolničkim uslovima. Obuhvata kombinaciju terapijskih pristupa:
- individualna psihoterapija,
- kognitivno-bihejvioralni pristup,
- porodična terapija i
- medikamenti (najčešće antidepresivi).
Lečenje bulimije obuhvata bihejvioralnu terapiju tokom koje osoba uči da menja svoje navike. Kognitivna psihoterapija, kombnovana sa antidepresivima, je prvobitni način lečenja. Osobi se daju saveti o ishrani, terapija je takođe usredsređena na uobičajeno ponašanje.
Pojedinačna ili grupna psihoterapija fokusira se na emocionalna iskustva, kao i odnose koji su uzrok bulimije.
Poremećaj ishrane može se javiti i kod muškaraca, ipak uglavnom se žene leče od ovog vida poremećaja. On se uglavnom javlja u mladosti ali može da se javi i kasnije u životu.
