Depresija je jedna od najčešćih mentalnih bolesti: svaki peti čovek pati od depresivnog poremećaja koji zahteva lečenje u nekom trenutku svog života. Čak i ako niste jedan od 20 procenata pogođenih, prilično je velika verovatnoća da imate depresivnu osobu u svom neposrednom ličnom okruženju. Mit je da su muškarci manje depresivni nego žene. Muškarci samo češće pokušavaju da ignorišu i potisnu depresiju.
Depresija kao izazov za brak i partnerstvo
Ako se sopstveni partner razboli od depresije, to takođe može teško opteretiti partnera koji nije bolestan: nije retkost da se u početku javi osećaj krivice, krivi sebe za bolest druge osobe, kasnije emocije prema depresivnom partneru se pretvara u bes. Depresivna bolest kod partnera stoga oduzima mnogo snage i takođe stavlja ljubav i odnose na težak ispit.
Kao i kod mnogih bolesti, i kod depresije je slučaj da što brže prepoznavanje bolesti povećava šanse za oporavak. Ali kako možete znati da li vaš partner pati od depresije?
Prepoznavanje i tumačenje depresije je često teško
Depresija može potpuno promeniti osobu. Istovremeno, ljudi koji pate od depresije često mogu da prikriju svoje probleme i potpuno ih sakriju. Smeju se, zabavljaju i rade kao i svi drugi. Ovo ostavlja utisak da je sve u redu. Stoga nije neuobičajeno da depresija partnera ili bliskog rođaka dugo ostane neprimećena ili prepoznata.
Međutim, postoje neki simptomi i znaci upozorenja kojih bi partneri, prijatelji i porodica trebali biti svesni.
Prvi znaci upozorenja i znaci depresije
Depresija se različito manifestuje kod svih pogođenih. Bolest ima širok spektar simptoma, koji takođe mogu biti veoma različiti u pogledu težine. Ne moraju svi depresivni ljudi da pokazuju sve simptome u isto vreme, ali ako se nekoliko od sledećih tipičnih znakova javi zajedno, partner, rođak ili prijatelj treba da budu svesni.
Depresija i negativne misli
Nisu svi depresivni ljudi nužno tužni. Umesto toga, fokus je često na osećaju da uopšte ništa ne možete da osetite. Bolesni ljudi se osećaju kao da su u mehuru, čini se da više nikada ne mogu da osete radost, tugu ili druge emocije.
Umesto toga, negativne misli, od beznađa do pesimizma i unutrašnje praznine, do osećaja bezvrednosti i bespomoćnosti, dominiraju svakodnevnim životom pogođenih.
Društveno povlačenje i gubitak interesovanja
Bolesne osobe se povlače iz društvenog života: izbegavaju ili smanjuju susrete sa prijateljima i poznanicima i svako učešće u društvenim događajima i aktivnostima. Kako bolest napreduje, depresivni ljudi često gube svako interesovanje za aktivnosti i hobije u kojima su nekada uživali.
I u vezi može biti da se druga osoba sve više povlači i želi distancu od partnera. Seksualna nevoljnost se često javlja kao simptom depresije.
Problemi sa spavanjem
Ljudi koji pate od depresije često imaju problema sa spavanjem. Ne možete da zaspite ili imate poteškoća da zaspite, budite se često tokom noći i/ili se budite neobično rano i ne možete ponovo da zaspite. Naprotiv, neki oboleli imaju prekomernu potrebu za snom.
Bezvoljnost
Oni koji su pogođeni depresijom sve teže se nose sa izazovima svakodnevnog života. Neradost i nedostatak nagona sprečavaju učešće u društvenoj interakciji. Depresivni ljudi izgledaju iscrpljeni, spori i bez ikakve motivacije.
Osećanja straha i krivice
Pošto pogođeni često postaju veoma uznemireni, nije uvek lako napraviti razliku između depresije i anksioznih poremećaja. Pošto depresivni ljudi često veruju da su sami krivi za svoje stanje i da su „propali”, strahu se dodaje i osećanje krivice.
Problemi sa koncentracijom
Pošto su pogođeni zauzeti potpuno drugačijim stvarima unutra, imaju ozbiljne poteškoće u koncentraciji. Tada im je teško da razmišljaju koncentrisano ili čak da uopšte shvate određene stvari. Iako je ovaj simptom veoma čest, retko je povezan sa depresijom.
Promenjene navike u ishrani
Promena navika u ishrani takođe može ukazivati na depresiju. Ovo može ići u mnogim pravcima, u rasponu od gubitka apetita do prejedanja, što dovodi do značajnog gubitka težine ili povećanja telesne težine u kratkom vremenskom periodu.
Fizičke žalbe
Fizički simptomi kao što su glavobolja, problemi sa varenjem i neobjašnjivi bol koji ne reaguju na lečenje takođe mogu ukazivati na depresiju.
Razdražljivost, impulsivnost i bes
Naročito kod muškaraca, depresivna bolest takođe može biti praćena povećanom razdražljivošću i iznenadnim napadima besa. Oni koji su pogođeni ne mogu sami da objasne šta izaziva bes i svoje nasilne napade besa doživljavaju kao neprikladne.
Povećana spremnost za preuzimanje rizika
Još jedan „muški“ simptom depresije je pojava posebno rizičnog ponašanja, na primer kada se bavite sportom ili vozite. Dakle, ako vaš muž počne da ubrzava, iznenada se upusti u sport ili je spreman da preuzme neprocenjive rizike negde drugde, budite oprezni.
Zloupotreba alkohola i supstanci
Uobičajena strategija suočavanja, posebno za muškarce, je da se umrtvljuju prekomernim pijenjem ili upotrebom drugih droga. “Čovek” pokušava da utopi svoje probleme u alkoholu, odvrati se, opusti i “spusti”. Međutim, alkohol i droge obično samo pogoršavaju depresiju.
Suicidalne misli
Ako izjave poput: „Moj život više nema smisla“, „Ja sam samo teret za tebe“, „Ne mogu više da izdržim“, važno je pažljivo slušati. Obavezno razgovarajte sa svojim partnerom o tome. Takve izjave mogu ukazivati na samoubistvo. Ovde bi trebalo da zvone vaša zvona za uzbunu i trebalo bi da navedete partnera ili voljenu osobu da zatraži pomoć. Većini pogođenih ovo je veoma olakšano i ponekad se mogu distancirati od suicidalnih misli.
Kako mogu pomoći svom depresivnom partneru?
Saznanje o bolesti vašeg partnera je dobra osnova za podršku u njihovoj borbi protiv depresije. Važno je razumeti i prihvatiti depresiju druge osobe kao bolest.
Ako sumnjate da vaš partner pati od depresije, razgovarajte s njim o tome. Jasno dajte do znanja da ste zabrinuti za njega i njegovo zdravlje i objasnite koje ste promene videli.
Međutim, uzdržite se od davanja dobronamernih saveta i ohrabrenja i pokušajte da navedete partnera da potraži stručnu pomoć. U savremenoj psihijatriji i psihoterapiji postoji mnogo dobrih pristupa da se depresivni poremećaji stave pod kontrolu i da se efikasno leče.
Jasno dajte do znanja svom partneru da želite da ga podržite, da želite da mu pomognete i da može da razgovara sa vama u bilo kom trenutku. Međutim, trebalo bi da izbegavate previše napora za razgovore ili aktivnosti.
Kako se nositi sa depresijom vašeg partnera
Ako vaš partner pati od depresivne bolesti, postoji rizik da ćete preplaviti sebe i sama veza će biti u opasnosti. Ako se par povuče i izoluje od zajedničkih slobodnih aktivnosti, prijatelja i porodice kao posledica bolesti partnera, depresivno ponašanje jednog partnera može da „zarazi” i drugog partnera.
Ali takođe vodite računa o sebi i obratite pažnju na svoje potrebe! Odvojite malo vremena, pronađite ravnotežu i nastavite da negujete svoj društveni život. Pokušajte da dobijete podršku porodice, prijatelja i poznanika kako biste teret prebacili na nekoliko ramena. Grupe za podršku voljenima su takođe od velike pomoći.
Partner koji nije bolestan takođe treba da se aktivno uključi u lečenje depresije. Ako oboje razumeju bolest i podržavaju jedno drugo, veza takođe može proći ovaj test stresa.
Psihijatrijska ordinacija Niš – Psiho Centar MM u svom timu ima specijalizovan stručni kadar usredsređen na sve oblasti psihijatrije sa višegodišnjim iskustvom u radu kako sa odraslima, tako i sa decom.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
