Separaciona anksioznost predstavlja strah od razdvajanja, a najčešće se javlja kod dece.
Strah od odvajanja od roditelja ili drugih osoba kojima je dete privrženo sasvim je normalna pojava u detinjstvu. Može se javiti već u 6. mesecu, dok se kod većine razvija u prvoj godini života, tj. između 10. i 16. meseca. Kulminira, obično, oko 2. godine, što se vezuje za povratak majke na posao.
Tokom ovog perioda strah od razdvajanja, zapravo, ima zaštitnu funkciju. Dete još uvek ne ume realno da sagleda svet oko sebe i prepozna opasnosti koje vrebaju iz njega, te ga ovaj strah drži bliže ljudima koji koji ga čuvaju i paze.
Deca, obično, prevaziđu strah od odvajanja do 3. godine života. Međutim, problem nastaje kada on preraste u iracionalan, preteran strah, koji ometa dečije svakodnevno funkcionisanje. Mada može da naruši i kvalitet života u kasnijim godinama, ako se javi kod tinejdžera i odraslih. Tada je reč o poremećaju separacione anksioznosti.
Zašto se javlja separaciona anksioznost?
Iako se separaciona anksioznost smatra delom odrastanja, postoje određeni faktori koji mogu da je izazovu.
Promena životne sredine, naročito sa poslaskom u vrtić ili školu, je najčešći uzrok problema. Mogu ga izazvati i gubitak bliske osobe, razvod ili bilo koji drugi stresni događaj koji se dogodio u ranim godinama.
Separaciona anksioznost može biti i naučeni obrazac ponašanja. Naime, anksiozni roditelji svoju brigu i strahove prenose na mališane tako da ih oni usvajaju kao sopstveni način reagovanja.
Istraživanja su pokazala da biološki faktori mogu da dovedu do ove vrste iracionalnog straha. Odnosno, pojedina deca imaju biološku predodređenost da budu anksioznija. Razlog tome jeste disbalans norepinefrina i serotonina u mozgu.
Kako prepoznati separacionu anksioznost?
Izražena uznemirenost zbog odvajanja od osobe za koju je vezana ili napuštanja doma je karakteristični znak separacione anksioznosti. Često ga prati preterana briga o dragom biću, kao i strah da će mu se nešti desiti, te da će morati da se zauvek razdvoje.
Osobe koje pate od ovog poremećaja ne samo da se boje da napuste svoj dom, već i da u njemu budu same. Takođe, prisutni su i problemi sa spavanjem, naročito noćne more vezane za odvajanje od najbližih.
Pored psihičkih, javljaju su se i fizički simptomi. Glavobolje, ubrzani rad srca, bolovi u stomaku, nagon za povraćenjem – samo su neki od njih.
Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?
Ukoliko simptomi separacione anksioznosti traju duže od 4 nedelje kod dece, neophodno je potražiti stručnu pomoć psihologa i psihijatara.
Nažalost, mnogi roditelji ovaj iracionalni strah tumače kao deo odrastana, pa i razmaženošću deteta. Što je pogrešno mišljenje. Naročito ako se ima u vidu da može da dovede do ozbiljnih problema, kao što su agorafobija, opsesivno kompulzivni poremećaj, depresija, strah od mraka, strah od usamljenosti, generalizovani anksiozni poremećaj.
S obzirom na težinu stanja nemojte čekati da separaciona anksioznost utiče na mentalno i fizičko zdravlje vašeg deteta, već sa prvim simptomima potražite pomoć u Psiho centru MM. Naš tim stoji vam na raspolaganju i online savetovanjem, putem Skype-a i Vibera.
