Shizofrenija je hronično duševno oboljenje, recidivantnog i progredijentnog toka, koja predstavlja kombinaciju specifičnih poremećaja psihičkih funkcija.
Prva zapažanja o bolesti izneo je Benedikt Morel 1853. godine. S obzirom da je uočio da pogađa mlađe generacije nazvao ju je “démence précoce”, tj. rana demencija. Detaljno objašnjenje dao je 5 godina kasnije Eugen Bleuler. Ono se zasnivalo na proučavanju pacijenata tako da je primetio da postoje izvesne razlike u odnosu na demenciju. Posebno u ispoljavanju simptoma, koji su ponekad pokazivali napredak. Upravo je ovaj švajcarski psihijatar dao i ime shizofrenija, što u prevodu sa grčkog znači “cepanje uma”.
Iako shizofrenija pogađa samo 1 odsto populacije, u velikoj meri utiče na ponašanje, razmišljanje i shvatanje realnog sveta, te se ubraja u 10 vodećih uzroka invalidnosti među ljudima starosti od 15 do 44 godina.
Imajući ovo u vidu Psiho centar MM vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Koji su uzroci shizofrenije?
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da shizofrenija nastaje kombinacijom genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Genetika igra važnu ulogu, što znači da postoji veći rizik od oboljevanja ukoliko je već registrovana u porodici. Odnosno, poremećaj će se javiti kod 10 do 15 odsto dece kojima se jedan od roditelja suočava sa ovim problemom. Ukoliko oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40 odsto će razviti bolest.
Istraživanja su pokazala da predispozicija za razvoj može da se javi još u trudnoći. Izlaganje virusnoj infekciji u prenatalnom periodu, kao i nizak nivo kiseonika tokom porođaja se navode kao pokretači.
Kako su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje, stresne situacije doživljavaju znatno jače od drugih, što može biti okidač za razvoj shizofrenije. Zapostavljanje od strane roditelja, gubitak bliske osobe, psihičko i fizičko zlostavljanje, uključujući i vršnjačko nasilje, samo su neki od najčešćih izazivača. Mada ne treba zanemariti ni činjenicu da narkomanija i alkoholizam, takođe, mogu da pokrenu problem.
Koji su simptomi shizofrenije?
Shizofrenija se manifestuje kroz mnoštvo različitih simptoma koji pokrivaju ceo spektar ljudskih osećanja, ponašanja i mišljenja. Zbog toga je njeno dijagnostifikovanje pravi izazov za lekare.
Ipak, u pogledu javljanja svi oni se dele na pozitivne i negativne. Pozitivne simptome karakteriše povećana izraženost uz normalno doživljavanje stvari, dok se negativni ogledaju u manjku u odnosu na period pre bolesti.
Halucinacije su prepoznatljv pozitivni simptom shizofrenije. U pitanju su zvučne i vizuelne senzacije koje osoba percepira kao stvarne. Prate ih sumanute ideje koje su obično vezane za razmišljanja da ih neko progoni ili da su su bogovi. Ponekad se javljaju i sumanute ideje odnosa kod kojih osoba veruje da se odlomci iz knjiga, novina ili reči pesama odnose na njega.
Poremećaji mišljenja su još jedan znak ove bolesti. Izraženi su posebno kada je pacijent emocionalno uzbuđen ili umoran, te njegove misli i govor postaju teško razumljivi.
Negativni simptomi su bezizražajno lice i glas, izbegavanje kontakta očima, nedostatak interesovanja, socijalno povlačenje, poteškoće u konverzaciji, depresija, kao i suicidne misli.
Rano dijagnostifikovanje shizofrenije je ključno za bolji tok lečenja. Zbog toge je veoma važno da na vreme potražite pomoć stručnog tima Psiho centra MM.
