Plašite li se da vas drugi osude? Da li ste samosvesni u svakodnevnim društvenim situacijama? Da li izbegavate upoznavanje novih ljudi zbog straha ili anksioznosti? Ako se tako osećate najmanje 6 meseci i ova osećanja vam otežavaju obavljanje svakodnevnih zadataka – kao što je razgovor sa ljudima na poslu ili u školi – možda imate socijalni anksiozni poremećaj.
Socijalni anksiozni poremećaj je intenzivan, uporan strah od gledanja i suđenja od strane drugih. Ovaj strah može uticati na posao, školu i druge svakodnevne aktivnosti. To čak može otežati sklapanje i zadržavanje prijatelja. Dobra vest je da se socijalni anksiozni poremećaj može lečiti. Saznajte više o simptomima socijalnog anksioznog poremećaja i kako pronaći pomoć.
Šta je socijalni anksiozni poremećaj?
Socijalni anksiozni poremećaj je uobičajena vrsta anksioznog poremećaja. Osoba sa socijalnim anksioznim poremećajem oseća simptome anksioznosti ili straha u situacijama kada ih drugi mogu pažljivo ispitati, proceniti ili oceniti, kao što su govor u javnosti, upoznavanje novih ljudi, zabavljanje, razgovor za posao, odgovaranje na pitanje na času , ili morate da razgovarate sa blagajnikom u prodavnici. Raditi svakodnevne stvari, kao što su jedenje ili piće pred drugima ili korišćenje javnog toaleta, takođe može izazvati anksioznost ili strah zbog zabrinutosti da ćete biti poniženi, osuđivani i odbačeni.
Strah koji ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem imaju u društvenim situacijama toliko je intenzivan da osećaju da je van njihove kontrole. Nekim ljudima ovaj strah može ometati odlazak na posao, pohađanje škole ili obavljanje svakodnevnih stvari. Drugi ljudi mogu biti u stanju da ostvare ove aktivnosti, ali doživljavaju veliki strah ili anksioznost kada to urade. Ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem mogu da brinu o uključivanju u društvene situacije nedeljama pre nego što se one dogode. Ponekad na kraju izbegavaju mesta ili događaje koji izazivaju uznemirenost ili izazivaju osećaj sramote.
Neki ljudi sa poremećajem nemaju anksioznost u vezi sa društvenim interakcijama, već je imaju tokom nastupa. Oni osećaju simptome anksioznosti u situacijama kao što su držanje govora, takmičenje u sportskoj igri ili sviranje muzičkog instrumenta na sceni.
Socijalni anksiozni poremećaj obično počinje u kasnom detinjstvu i može ličiti na ekstremnu stidljivost ili izbegavanje situacija ili društvenih interakcija. Javlja se češće kod žena nego kod muškaraca, a ova polna razlika je izraženija kod adolescenata i mladih odraslih osoba. Bez lečenja, socijalni anksiozni poremećaj može trajati mnogo godina, pa čak i ceo život.
Koji su znaci i simptomi socijalnog anksioznog poremećaja?
Kada moraju da nastupaju ispred ili u blizini drugih, ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem mogu:
• Crveni se, znoji se ili drhti.
• Imajte ubrzan rad srca.
• Osetite da im se „um prazni“ ili da im se muka u stomaku.
• Imajte kruto držanje tela ili govorite preterano tihim glasom.
• Teško je uspostaviti kontakt očima, biti u blizini ljudi koje ne poznaju ili razgovarati sa ljudima u društvenim situacijama, čak i kada to žele.
• Osećajte samosvest ili strah da će ih ljudi negativno oceniti.
• Izbegavajte mesta gde ima drugih ljudi.
• Šta uzrokuje socijalni anksiozni poremećaj?
Rizik od socijalnog anksioznog poremećaja može postojati u porodicama, ali niko sa sigurnošću ne zna zašto ga neki članovi porodice imaju, a drugi ne. Istraživači su otkrili da je nekoliko delova mozga uključeno u strah i anksioznost i da genetika utiče na to kako ove oblasti funkcionišu. Proučavajući kako mozak i telo reaguju kod ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem, istraživači će možda moći da kreiraju ciljanije tretmane. Pored toga, istraživači razmatraju način na koji stres i faktori životne sredine igraju ulogu u poremećaju.
Kako se leči socijalni anksiozni poremećaj?
Ako ste zabrinuti da možda imate simptome socijalnog anksioznog poremećaja, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom. Nakon razgovora o vašoj istoriji, zdravstveni radnik može obaviti fizički pregled kako bi se uverio da nepovezani fizički problem ne uzrokuje vaše simptome. Pružalac zdravstvenih usluga može da vas uputi kod stručnjaka za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar, psiholog ili klinički socijalni radnik. Prvi korak ka efikasnom lečenju je postavljanje dijagnoze, obično od stručnjaka za mentalno zdravlje.
Socijalni anksiozni poremećaj se generalno leči psihoterapijom (ponekad se naziva „terapija razgovorom“), lekovima ili oboje. Razgovarajte sa zdravstvenim radnicima o najboljem tretmanu za vas.
Psihoterapija
Kognitivna bihejvioralna terapija, vrsta psihoterapije podržana istraživanjem, obično se koristi za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja. KBT ili CBT vas uči različitim načinima razmišljanja, ponašanja i reagovanja na situacije kako bi vam pomogao da se osećate manje anksiozno i uplašeno. CBT vam takođe može pomoći da naučite i vežbate socijalne veštine, što je veoma važno za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja. CBT je dobro proučavan i predstavlja zlatni standard za psihoterapiju.
Terapija izloženosti je CBT metoda koja se fokusira na progresivno suočavanje sa strahovima koji su u osnovi anksioznog poremećaja kako bi vam pomogli da se uključite u aktivnosti koje ste izbegavali. Terapija ekspozicijom se ponekad koristi zajedno sa vežbama opuštanja. CBT isporučen u formatu grupne terapije takođe može ponuditi jedinstvene prednosti za socijalni anksiozni poremećaj.
Druga opcija lečenja socijalnog anksioznog poremećaja je terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT). ACT ima drugačiji pristup od CBT negativnim mislima i koristi strategije kao što su svesnost i postavljanje ciljeva da smanji vašu nelagodnost i anksioznost. U poređenju sa CBT, ACT je noviji oblik psihoterapijskog tretmana, tako da je dostupno manje podataka o njegovoj efikasnosti. Međutim, različite terapije rade za različite tipove ljudi, tako da može biti od pomoći da razgovarate o tome koji oblik terapije može biti pravi za vas sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
Lekovi
Pružaoci zdravstvenih usluga mogu propisati lekove za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja. Različiti tipovi lekova mogu biti efikasni u lečenju ovog poremećaja, uključujući:
• Antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog uzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI)
• Beta blokatori
• Lekovi protiv anksioznosti, kao što su benzodiazepini
SSRI i SNRI antidepresivi se obično koriste za lečenje depresije, ali takođe mogu pomoći u lečenju simptoma socijalnog anksioznog poremećaja. Može proći nekoliko nedelja da počnu da rade. Antidepresivi takođe mogu izazvati neželjene efekte, kao što su glavobolja, mučnina ili poteškoće sa spavanjem. Ovi neželjeni efekti obično nisu teški, posebno ako doza počinje niskom i postepeno se povećava tokom vremena. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o svim neželjenim efektima koje možete iskusiti.
Beta-blokatori mogu pomoći u kontroli nekih fizičkih simptoma socijalnog anksioznog poremećaja, kao što su ubrzan rad srca, znojenje i drhtanje. Beta-blokatori su obično lekovi izbora za tip socijalnog anksioznog poremećaja “anksioznost zbog učinka”.
Benzodiazepini, koji su sedativi protiv anksioznosti, su moćni i odmah počinju da deluju na smanjenje anksioznih osećanja. Ovi lekovi mogu biti veoma efikasni u brzom smanjenju anksioznosti, ali neki ljudi grade toleranciju na njih i potrebne su im sve veće doze da bi postigli isti efekat. Neki ljudi čak postaju zavisni od njih. Stoga ih lekar može propisati samo na kraće vremenske periode ako su vam potrebni.
I psihoterapija i lekovi mogu potrajati neko vreme. Mnogi ljudi probaju više od jednog leka pre nego što pronađu najbolji za njih. Pružalac zdravstvenih usluga može sarađivati sa vama kako bi pronašao najbolji lek, dozu i trajanje lečenja za vas. Ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem obično postižu najbolje rezultate kombinacijom lekova i CBT ili drugih psihoterapije.
Kako mogu da izdržim sebe i druge sa socijalnim anksioznim poremećajem?
Obrazujte se
Dobar način da pomognete sebi ili voljenoj osobi koja se možda bori sa socijalnim anksioznim poremećajem je traženje informacija. Istražite znakove upozorenja, saznajte više o opcijama lečenja i budite u toku sa aktuelnim istraživanjima.
Komunicirajte
Ako imate simptome socijalnog anksioznog poremećaja, iskreno razgovarajte o tome kako se osećate sa nekim kome verujete. Ako mislite da se prijatelj ili član porodice možda bori sa socijalnim anksioznim poremećajem, odvojite vreme da razgovarate sa njima kako biste izrazili svoju zabrinutost i uverili ih u svoju podršku.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
