Anksioznost, strepnja ili teskoba, je nejasan strah. Javlja se kada očekujemo da će se neka opasnost desiti. To su situacije poput polaganja ispita, razgovora za posao, iščekivanja rezultata i slično.
Anksioznost nije isto što i strah. Strah se javlja kada pred sobom imamo očiglednu pretnju. Osećaj anksioznosti je neodređen, ne vezuje se za neki određeni objekat. Anksiozni poremećaji utiču na život, onemogućavaju osobi da se izbori sa svakodnevnim izazovima i problemima.
Usled anksioznosi opada produktivnost, nivo energije je niži. Neretko se desi da osoba izbegava situacije, mesta ili osobe zbog kojih oseća uznemirenost, te se povlači u sebe što utiče na kvalitet života.
Zašto nastaje anksioznost?
Na pojavu anksioznosti utiču genetski faktori i okruženje, odnosno situacija u kojoj se osoba nađe. Postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom. To se može primetiti kod beba koje se lako uznemire i često plaču. Ipak, u najvećoj meri na pojavu anksioznosti utiče iskustvo osobe.
Koji su to okidači anksioznosti?
Trauma koju osoba doživi može u nekom trenutku života izazvati anksioznost. Takođe, osobe koje su zbog neke bolesti izložene stresu i strahu od izlečenja mogu razviti anksioznost.
Ona se često javlja i u sklopu drugih mentalnih poremećaja, poput depresije.
Zloupotreba alkohola i droge može da izazove ili pogorša anksioznost, koja je neretko i pratilac apstinencijalne krize.
Koji su to simptomi anksioznosti?
- Zabrinutost
- Osećaj krivice
- Nemogućnost da kontrolišete zabrinutost
- Izbegavanje određenih situacija, mesta ili osoba
- Lupanje srca
- Napetost u mišićima
- Kratak dah
- Osećaj gušenja
Kako se postavlja dijagnoza?
Neophodno je isključiti druga oboljenja, naročito kada imate telesne simptome (poput lupanja srca). To će se utvrditi analizama na koje vas uputi lekar.
Jedinu tačnu dijagnozu anksioznosti može postaviti psiholog ili psihijatar. To podrazumeva razgovore i popunjavanje psiholoških uputnika i testova.
Lečenje anksioznosti
Stručno lice će odrediti koji način lečenja je najbolji za vas. Lečenje može podrazumevati promenu životnih navika, psihoterapiju ili u slučaju kada je osobama teško da se izbore sa simptomima upotrebu lekova.
Kako biste regulisali količinu stresa koju osećate na dnevnom nivou možete primeniti neke od ovih saveta:
- smanjite unos kofeina,
- obezbedite sebi dovoljno sna,
- hranite se zdravo,
- u svoju dnevnu rutinu uključite fizičku aktivnost jer pomaže u smanjenju stresa.
- 📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
