U Evropi se danas obeležava Evropski dan govorne-jezičke terapije odnosno Međunarodni dan logopeda!
Ovaj datum je ustanovljen 6. marta 2004. godine od strane Evropskog udruženja logopeda sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na značaj logopetske profesije!
Logopedija je nauka koja se bavi prevencijom, otkrivanjem, dijagnostikovanjem i tretmanom poremećaja ljudske komunikacije. Kako deca, tako i stariji itekako mogu tretmanima kod logopeda uspešno da otklone poremećaje komunikacije.
Kao pojam je poznat ali suštinski mnogi i ne znaju šta znači “Logopedija” a samim tim i ulogu logopeda u otklanjanju poremećaja u komunikaciji. Svako od nas zna šta je na primer mucanje, a logopedija je upravo grana medicine koja rešava ovaj problem.
Logopedija ima brojne definicije a Evropsko udruženje logopeda dalo je najsadržajniju, po kojoj je to multidisciplinovana nauka koja se bavi prevencijom, otkrivanjem, dijagnostikovanjem i tretmanom poremećaja ljudske komunikacije.
Pod tim se podrazumevaju svi oni procesi i funkcije koji su povezani sa produkcijom govora, percepcijom i produkcijom oralnog i pisanog jezika, ali i oblicima neverbalne komunikacije.
Logoped je stručno lice koje se bavi proučavanjem, dijagnostikovanjem i otklanjanjem poremećaja govora, jezika i glasa.
U cilju otklanjanja poremećaja a u zavisnosti od poremećaja i uzrasta osobe kojoj je pomoć potrebna logoped sarađuje sa psiholozima, pedijatrima i neuropsihijatrima, kako bi što bolje dijagnostikovao problem i odredio tok terapije.
O tome kako prepoznati probleme u komunikaciji kod dece, kada i kako treba reagovati, i raditi sa decom razgovarali smo sa logopedom Snežanom Kandić:
Govorno jezičke probleme treba shvatiti ozbiljno, jer svaki poremećaj govora i jezika narušava razvoj kognitivnih funkcija, ometajući detetov dožiljaj sveta i snižava njegove potencijale za učenje.
Ako se neki segmeti govorno – jezičkog razvoja ne pojave u određenom periodu, uvek dolazi do disharmoničnog razvoja u manjoj ili većoj meri. Kada se spomenu problemi sa govorom, najčešće se misli na: probleme sa izgovorom, lošom artikulacijom glasova, i narušenim tempom govora (mucanje).
Pravovremenim tretmanom svaki verbalni problem može da se reši.
Svaki uzrast deteta karakterišu određeni stepeni razvoja razumevanja i razvoja govora. Ako dečije ponašanje u određenom uzrastu značajnije “iskače” iz očekivanog, potrebno je konsultovati pedijatra ili logopeda.
Pri svakom pregledu, potrebno je dati roditelju instrukcije, kako da prati govorno-jezički razvoj deteta, odnosno šta da očekuje u svakoj narednoj fazi.
Kada se treba javiti?
Od rođenja do 3. meseca
- Ako nema kontakt oči u oči sa majkom
- Ako postoje teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema
Od 4. do šest meseci
- Ako se dete ne oglašava gukanjem
- Ako ne razvija kontakt očima
- Ako slabo ili nikako ne reaguje na buku
Od 7 meseci do godine
- Ako dete nije počelo ili je prestalo da “brblja”
- Ako nema dosledne reakcije na buku
- Ako ne pokušava da komunicira vokalizacijom ili pokazivanjem
- Ako ne reaguje na reči ili zapovesti
Od prve do druge godine
- Ako dete ne razume verbalno date naloge
- Ako nije zainteresovano za govor
- Ako ne imitira govor odraslih
- Ako “mumla” i pokazuje predmete bez korišćenja reči.
Od druge do treće godine
- Ako ne povezuje dve reči
- Ako ne izvodi dvočlane zapovesti
- Ako je govor nerazumljiv bliskim osobama
- Ako se ne razvija simbolička igra
Od treće do četvrte godine
- Ako dete ima nerazumljiv govor
- Ako su vokabular i rečenična konstrukcija siromašni
- Ako je izražena i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)
Od pete do šeste godine
- Ako dete ne može da prepriča kratak događaj
- Ako je govor nerazumljiv
- Ako je prisutna loša artikulacija
- Ako se teško sporazumeva sa drugom decom
Iako se govorno-jezičkim poremećajima može raditi u bilo kojem dečijem uzrastu, suština logopedskog tretmana je što ranija intervencija ili čak prevencija. Tako se izbegavaju teži jezički poremećaji kao što je razvojna disfazija, koja se ogleda u veoma oskudnom rečniku nedostatku leksike, gramatike i zahteva dugotrajan rad.
Način života i komunikacije danas je bitno promenjen, pa se to odražava i na probleme jezika. Deca provode previše vremena gledajući televiziju, igrajući igrice na računaru, tabletu, i to su glavni remeteći faktori, ako izuzmemo opšte faktore rizika.
Naročito su pogubni crtani filmovi na stranim jezicima.
Dok gleda takav program, dete je vizuleno i auditivno previše stimulisano, ono je pasivni posmatrač, nema reakcije niti imitacije, što je najvažniji način usvajanja govora.
Važan proces rešavanja problema sa govorom je neposredna komunikacija sa decom, kada pričamo sa njima uz kontakt “lice u lice”, i smisleno se igramo, primereno njihovom uzrastu.
Sve vreme provedeno sa detetom, svaku radnju i predmet, treba imenovati, uvek pravilno izgovarati rečenice, koje moraju da budu primerene uzrastu deteta i razumljive. Deci treba čitati priče i pevati dečije pesmice, puštati crtane filmove na našem jeziku ali u kraćim intervalima uz kontrolu.
Podsetimo, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u našoj zemlji je odnos jedan logoped na 20.000 dece dok je u razvijenijim zemljama taj odnos drugačiji i iznosi jedan logoped na 8. 000 dece.
Podaci iz Udruženja logopeda Srbije kažu da u opštinama Knjaževac, Bečej, Trstenik, Bačka Palanka i Sopot u državnom zdravstvenom sektoru ne postoji ni jedan logoped, a uzrok toga je uglavnom nedovoljno poznavanje oblasti rada logopeda.
