Suicidne misli predstavljaju misli, ideje ili razmišljanja o okončanju sopstvenog života. One mogu varirati od prolaznog razmišljanja pa do stvaranja detaljnog plana samoubistva. Pri čemu se dele na aktivne i pasivne. Aktivne se odnose na razmišljanje o različitim načinima umiranja, a pasivne se vezuju za razmišljanje o tome da ne žele da žive ili zamišljanje da su mrtvi.
Obično suicidne misli ne uključuju završni čin – samoubistvo. Mada, u pojedinim situacijama, dovode do toga. Nažalost, sve je više takvih slučajeva u savremenom društvu. Statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Odnosno, svakih 40 sekundi neka osoba u svetu oduzme sebi život. Procenjuje se da je broj pokušaja čak 20 puta veći.
Tendencija porasta je posebno izražena među mlađom populacijom. Samoubistvo spada u prvih 5, a u nekim zemljama je na prvom ili drugom mestu, uzroka smrtnosti mladih od 15 do 19 godina starosti.
Imajući u vidu ovaj globalni problem psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM vam otkriva kako da prepoznate suicidne misli.
Zašto nastaju suicidne misli?
Sumoubilačke misli su generalno povezane sa poremećajima raspoloženja. Hronična depresija je vodeći uzročnik, ali se često javljaju i kod anksioznih osoba. Bipolarni poremećaj, shizofrenija, emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti, takođe, se svrstavaju u moguće izazivače.
Međutim, suicidne ideje i razmišljanja neretko su povezani i sa životnim događajima. Hronične bolesti, prevelika izloženost stresu, preživljene traume, finansijski problemi, fizičko ili seksualno zlostavljanje, stalne osude ili diskriminacije, gubitak voljene osobe, samo su neki od faktora koji vode ka njima.
Zavisnost od narkotika i alkoholizam mogu da izazovu misli o besmislu života, a sa njima i o samoubistvu.
Kako se prepoznaju suicidne misli?
Iako se ne može definisati “tipična samoubilačka osoba” postoje određeni znaci koji ukazuju da se neko “bori” sa suicidnim idejama.
Pored povećane okupiranosti smrću i čestih priča o samoubistvu tu je i niz drugih misli, kao što su izražavanje žaljenja što su živi i naglašavanje da su svojim najmilijim teret, te da bi im bilo bolje bez njih. Ove simptome prate promene u ponašanju, uključujući i sklonost ka riziku pa i konzumiranju nedozvoljenih supstanci. Zatim, vršenje priprema za pogrebne aranžmane, opraštanje sa prijateljima i rodbinom kao da ih više neće nikada videti i poklanjanje svojih vrednih ličnih predmeta.
Vidljivi su i poremećaji ishrane i problemi sa spavanjem, naročito rano buđenje, kao i distanciranje od prijatelja i porodice i gubitak interesovanja za sopstveni izgled i stvari koje su ih nekada činile srećnim.
Kako pomoći osobi sa suicidnim mislima?
Osobe sa suicidnim mislima i koje su pokušale da izvrše samoubistvo, zapravo, ne žele da umru. One imaju želju samo da se oslobe muke koja ih je snašla. Zbog toga neki nisu ni svesni da smrt znači kraj života, jer je vide kao kraj svog problema.
S obzirom da u osnovi leži dublji problem suicidne misli neće same nestati, već je potrebno stručna savetovanje. Nažalost, ovo je još uvek tabu tema u našem društvu, pa se mnogi ne usuđuju da potraže pomoć, što je velika greška.
Nemojte da dozvolite da misli o samoubistvu preokupiraju vaš um. Dopustite timu iskusnih psihologa i psihijatara Psiho centra MM da vam pomognu da ponovo otkrijete radost življenja.
