Vrtoglavice predstavljaju poremećaj orijentacije u prostoru. Manifestuju se snažnom iluzijom kretanja u prostoru. Odnosno, osoba ima osećaj kao da se sve vrti oko nje ili da ona sama ponire. Zbog toga se javlja teturanje i nesigurnost pri hodu, kao i problem sa održavanjem ravnoteže.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se bar jednom u životu nije suočila sa vrtoglavicom. Iako se može javiti u svakom dobu, učestalija je kod odrasle populacije. Problem postaje izražen naročito nakon 40. godine. Zapravo, ona je najčešći simptom zbog kog se javljamo lekaru. Prema statističkim podacima svaki petnaesti opšti lekarski pregled se obavlja zbog vrtoglavice.
Vrste vrtoglavica
U osnovi vrtoglavice se dele u 2 grupe.
Periferni vertigo je direktno povezan sa unutrašnjim uhom i centrom za ravnotežu. Obuhvata čak 80 odsto registrovanih slučajeva, a ispoljava se intenzivnom mučninom, povraćanjem, znojenjem i gubitkom sluha. Značajna karakteristika periferne vrtoglavice jeste očuvana svest tako da pacijent može da opiše čitav doživljaj.
Centralna vrtoglavica se obično vezuje za povrede centralnog nervnog sistema. Mada je mogu uzrokovati i pojedine bolesti. Za razliku od periferne, mučnina i povraćanje nisu toliko učestali simptomi, već je izraženiji poremećaj ravnoteže. Često su prisutne i smetnje govora i razumevanja, gubitak vida, trnjenje jedne polovine lica, slabost tela.
Prema osećaju koji stvaraju kod pacijenta vrtoglavice se dele na subjektivne i objektivne. Subjektivne se ispoljavaju osećajem kretanja same osobe, dok se objektivne opisuju kao kretanje predmeta u okruženju.
Koji su uzroci vrtoglavice?
Najveći broj vrtoglavica izazvano je smetnjama u srednjem uhu. Naime u ovom delu se nalazi aparat za ravnotežu koga čine kristali otoliti. U pojedinim situacijama dolazi do otkidanja tih kristala iz anatomskog ležišta i kretanja pri promeni položaja glave što stvara bezazlenu paroksizmalnu položajnu vrtoglavicu (BPPV).
Problem najčešće nastaje ujutru, pri ustajanju iz kreveta, ali i nagli pokreti glave, posebno zabacivanje i savijanje napred može da izazove simptome. Vrtoglavica traje oko pola minuta.
Bezazlena prolazna položajna vrtoglavica čini oko 30 odsto perifernih vrtoglavica. Osim nje, zapaljenje živca za ravnotežu, bakterijske infekcije koje nastaju u unutrašnjem uhu i Meniereva bolest, česti su faktori periferne vrtoglavice.
Vrtoglavice mogu nastati i nakon povreda glave, pri čemu u 20 odsto slučajeva nakon potresa mozga. U pitanju je posttraumatski vertigo koji je izazvan oštećenjem finih struktura unutrašnjeg uha. Takođe, migrenske glavobolje, kao neurološka oboljenja, praćena su vrtoglavicom.
Pojedine bolesti, poput moždanog udara, multiple skleroze, epilepsije, ataksije, Parkinsonove bolesti, tumora spadaju u uzročnike centralnih vrtoglavica.
Kako se vrtoglavice dijagnostifikuju i leče?
Lečenje vrtoglavice zavisi od uzroka. Zato je veoma važno da pacijent detaljno opiše tok, vreme i trajanje vrtoglavice, kao i da li se javlja sa još nekim simptomima. Zatim, da li ima hronična oboljenja, da li je imao povredu glave ili, možda, koristio lekove koji oštećuju ravnotežu.
Na osnovu anamneze lekari specijalisti vrše dalja dijagnostička ispitivanja. Jedna od značajnih metoda jeste elektroencefalografija. Pomoću nje se registruje električna aktivnost mozga, tj. vrši se utvrđivanje abnormalnosti.
Psiho centar MM u svom timu ima vrhunske stručnjake iz oblasti neurologije koji poseduju izuzetno znanje i višegodišnje iskustvo u lečenju različitih vrsta vrtoglavica. Za sigurnu i pravovremenu dijagnostiku ova psihijatrijska ordinacija Niš poseduje EEG aparat najsavremenije generacije koji će otkriti tačan uzrok problema.
